На путевима у Републици Српској у току протекле године погинуле су 93 особе, док су 3.754 повријеђене у 10.805 саобраћајних незгода.

Према подацима Министарства унутрашњих послова Републике Српске, које је објавио Републички завод за статистику, највише незгода догодило се у трећем тромјесечју и то 2.977, а затим у другом, када је било 2.767 саобраћајки.

Саобраћајне несреће у првом тромјесечју однијеле су 21 живот, док су у сваком наредном тромјесечју забиљежена по 24 смртна случаја у саобраћајкама.

Више од 1.000 повријеђених било је у другом и трећем кварталу, док је око 800 повријеђених било у првом и четвртом.

У поређењу с годинама раније, смањен је број погинулих, али је повећан број повријеђених.

Како се може видјети у ранијим публикацијама, у 2023. години на путевима је погинуло 109 грађана, а 2022. 100.

С друге стране, број повријеђених је раније био мањи, па је у 2023. години озљеде у незгодама задобило 10.618, а 2022. години 9.896 особа.

Највише саобраћајки током прошле године се дешавало понедјељком и петком.

Никола Ћопић, саобраћајни вјештак, у разговору за "Независне новине" истиче да подаци о саобраћајним незгодама у Републици Српској у протекле три године указују на промјенљиве трендове који захтијевају детаљнију анализу.

Раст незгода, према његовим ријечима, може указивати на повећану фреквенцију саобраћаја, промјене у понашању возача или одређене инфраструктурне изазове.

- Истовремено, број смртно страдалих лица у 2024. години биљежи пад у односу на претходну годину, док број повријеђених расте, што сугерише да се све већи број незгода завршава с лакшим или тежим повредама, али без фаталних исхода. Овакви резултати могу бити посљедица побољшаног система хитне помоћи и брже медицинске интервенције, ефеката резултата репресивних мјера Министарства унутрашњих послова Републике Српске и осталих кључних субјеката, али и варијација које су својствене статистичким подацима. Феномен регресије ка средњој вриједности може дјелимично објаснити осцилације у броју смртно страдалих, јер након година с већим бројем жртава често долази до природног опадања те бројке, без нужног утицаја конкретних мјера - објашњава он.

Додаје да је ипак неопходно пажљиво анализирати све факторе који утичу на безбједност саобраћаја како би се осигурао трајни тренд смањења броја незгода с тешким посљедицама.

- Повећање укупног броја саобраћајних незгода и повријеђених лица указује на потребу за додатним мјерама превенције, укључујући ефикаснију едукацију учесника у саобраћају о посљедицама саобраћајних незгода, а нарочито оних најмлађих, побољшање саобраћајне инфраструктуре изградњом нових дионица ауто-путева, али и провјерама путева који су већ у експлоатацији са аспекта безбједности саобраћаја и санацији проблема на њима. Коначно, иако је похвално то што је смањен број погинулих лица на нашим путевима, мишљења сам да статистичке промјене не смију бити повод за преурањене закључке, већ сигнал да је потребна дубља анализа и стратешки приступ како би се дугорочно унаприједила безбједност на путевима Републике Српске - наводи Ћопић за "Независне новине".