Некада револуционари слободарског духа, данас омладинци поданици. Како су с годинама изблиједиле основне вриједности?
Стотину година након атентата Гаврила Принципа, балканске националистичке вође, како се то може видјети из медијских написа, настоје убрати додатне политичке поене причом о Принципу и његовим принципима, док истовремено добијамо нове „селфи генерације“ са поданичким менталитетом.
Наиме, припадник револуционарне организације Млада Босна, Гаврило Принцип, извршио је атентат тачно на Видовдан 28. јуна 1914. године, на аустријског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Остало је историја.
Некад и сад
Кључна ствар која је означавала један тренд отпора тога времена били су, између осталог, принципи и слога. Више од стотину година након тога народ у БиХ је одлучио да се повинује вођама, искључиво размишљајући о личном интересу. Принципи су почели да се губе за 100 КМ, посао, килу печења или се једноставно изгубе под страхом који је дубоко усађен у данашњег човјека у овој земљи.
Социолог Ведран Француз каже за Српскаинфо да данас, у ери модерних технологија, кад нам је све на длану, умјесто да нам то омогући подизање друштвене свијести о слободи, достојанству, части и моралу, оно нам то потискује, а с друге стране изазива све евидентније појаве полтронства, цинизма, менталитет подаништва, гдје постајемо послушници у одијелу конформизма, а све зарад личног интереса.
Стотину година након атентата Гаврила Принципа, балканске националистичке вође, како се то може видјети из медијских написа, настоје убрати додатне политичке поене причом о Принципу и његовим принципима, док истовремено добијамо нове „селфи генерације“ са поданичким менталитетом.
Наиме, припадник револуционарне организације Млада Босна, Гаврило Принцип, извршио је атентат тачно на Видовдан 28. јуна 1914. године, на аустријског престолонасљедника Франца Фердинанда и његову супругу Софију. Остало је историја.
Некад и сад
Кључна ствар која је означавала један тренд отпора тога времена били су, између осталог, принципи и слога. Више од стотину година након тога народ у БиХ је одлучио да се повинује вођама, искључиво размишљајући о личном интересу. Принципи су почели да се губе за 100 КМ, посао, килу печења или се једноставно изгубе под страхом који је дубоко усађен у данашњег човјека у овој земљи.
Социолог Ведран Француз каже за Српскаинфо да данас, у ери модерних технологија, кад нам је све на длану, умјесто да нам то омогући подизање друштвене свијести о слободи, достојанству, части и моралу, оно нам то потискује, а с друге стране изазива све евидентније појаве полтронства, цинизма, менталитет подаништва, гдје постајемо послушници у одијелу конформизма, а све зарад личног интереса.
– Патриотизам се свео на подилажење култу личности. Кад попијемо, пјевамо о јунацима и јуначимо се, а кад се отријезнимо шапућемо и склањамо се у страну прихватајући обрасце понашања масе у којој не таласамо како нас не би етикетирали – описује Француз.
Јунаци у боју, кукавице у миру
Додаје да очигледно постоје дубљи узроци и разлози зашто смо јунаци у боју, а кукавице у миру.
– Када се окренемо прошлости, с поносом говоримо о младим људима који су давали животе за идеје, а данас наши млади све више се претварају у селфи генерацију без идеја и без принципа – каже Француз.
Додаје да је тежак повратак вриједностима о којима читамо код Андрића, Шантића, Кочића, Принципа.
– Модерно доба и модеран начин живота је процес у које је модеран човјек упловио и да би био у тренду окренут је само акумулацији капитала, личном интересу, често не размишљајући о дугорочним посљедицама како по себе тако и друштво уопште због таквог избора – оцијенио је Француз са Српскаинфо.
Једнакост шанси
С друге стране, истиче он, држава и носиоци кључних друштвених улога морају омогућити нови концепт једнакости шанси, који подразумијева једнак однос и приступ могућностима и ресурсима свим младим људима без обзира на поријекло, страначку припадност, како би постали свјесни да овдје могу испунити своје потенцијале и да тако добију нови фокус.
– Кључно питање које је пред нама јесте да ли смо свјесни важности поштовања принципа инклузије, једнакости шанси, изградње хуманистичких вриједности појединаца на путу изградње јаког колективитета, људских права, разумијевања интеркултуралности – закључио је Француз.
