Завичајно удружење Илиџанаца и пријатеља Илиџе организовало је данас традиционално дружење у порти храма Светог Саве на Врелу Босне у Блажују.
Дружењу је претходила света литургија, а служен је и помен Србима страдалим у Другом свјетском и у одбрамбено-отаџбинском који су сахрањени у порти Храма.
Предсједник Завичајног удружења Илиџанаца и пријатеља Илиџе Милан Пејић рекао је да је ово десети скуп послије рата, али да Илиџанци памте да је у авлији Храма и прије рата сваке године било велико народно весеље.
- Долазе Илиџанци који су се раселили на све стране. Желе да виде своје, комшије, пријатеље, завичај - нагласио је Пејић.
Он је рекао новинарима да је Удружење, уз помоћ друштвено-политичких заједница и појединаца, направило нову ограду око Храма, шадрван, а уређене су и стазе.
Пејић је истакао значај оваквих окупљања у очувању српске традиције и обичаја.
Парох блажујски јереј Дарко Даниловић рекао је да данас на овом подручју живи веома мали број Срба, углавном стријих.
- Ми дјеце немамо. Немамо крштења, само сахране и парастосе. Ми свештеници смо ту са својим народом. Чувамо свети храм и одржавамо колико се може - додао је Даниловић.
Парох Даниловић је напоменуо да су и споменици који се налазе на улазу у порту обновљени прије неколико година, захваљујући Удружењу Илиџанаца и пријатеља Илиџе.
Жарко Ковачевић, који и данас живи у Блажују, рекао је да је прије рата ово било српско мјесто, да су 90 одсто била српска имања.
- Ту сам и рођен. Нигдје нисмо ишли, остали смо на огњишту. Радимо, обрађујемо земљу, помаже нас Црква - рекао је Ковачевић.
Он је навео да данас у Блажују живе ријетки и старији Срби, а да је младеж отишла.
- И ово што је ту, гледа да прода и оде. Разлог одласка је тај што смо ми Срби научили да живимо са својим комшијама, а ови што су дошли са стране то не умију. Нема суживота и комшилука - додао је Ковачевић.
