Требиње је ове школске године први пут добило и ученика генерације из трогодишње средње школе. Ову титулу, са свим петицама у дневнику, понио је Аћим Шаренац из Гацка, који је завршио смјер кувар.

Овај млади Гачанин каже да је од малена знао да ће постати кувар, а прво јело направио је као дјечак у шестом разреду основне школе. Сјећа се да је то била кљукуша, старинска пита која се прави од кромпира и кајмака.

– Одувијек сам волио гледати како се кува, привлачили су ме мириси, зачини, шароликост јела. То је, прије свега, маштовит посао, а свака храна пружа неку емоцију. Куварство је моја љубав од дјетињства – прича Аћим.

Љубав из дјетињства

Наводи да га ни традиционално схватање у Херцеговини да су само жене добре домаћице није поколебало у одлуци да упише куварску школу.

– Одувијек сам знао да су мушкарци добри кувари, јер су у најбољим ресторанима кувари управо они – истиче овај младић.

Након завршене основне школе, средњошколско образовање је наставио у Требињу, јер у родном Гацку није било средње школе која га је привлачила.

– Захвалан сам свима који су ми дали подршку и охрабрили ме у избору занимања. То су моји професори, наставници у основној школи, али и родитељи који су ми пружали несебичну помоћ – прича Аћим, који је током средње школе живио код баке и дједа у Требињу.

Истиче да му је школа брзо прошла и да ће из овог периода живота памтити само лијепе ствари.

– Од свих предмета највише ми се свиђало куварство, а дружење у ђачким клупама је незаборавно. Ако је некада и било малих проблема, они се брзо забораве – каже овај млади кувар.

Упорност

Аћим је у уз школске обавезе радио и у два требињска ресторана, а пандемија вируса корона затекла га је у ресторану у Старом граду, гдје очекује да ће се ускоро вратити.

– То су незаборавна искуства и захваљујем газдама ресторана који су ми омогућили да се опробам у послу за који се школујем. У ресторанима се мора почети од основних ствари, не може се одмах радити „на кутљачи“. Прву годину сам више припремао рибу, затим сам радио хладна предјела и салате, а најше ми се свидјела бифтек салата – каже он.

Аћим наводи да је титула ђака генерације за њега успјех који је постигао редовним праћењем наставе и примјерним понашањем, али да је она и додатни мотив за даље напредовање.

– За сада ћу да радим и покушам да уђем у што више тајни мајстора кухиње. Најбитније је наћи посао, основати породицу и живјети од свог рада. Жеља ми је да једног дана постанем шеф кухиње и отворим свој ресторан – каже овај младић.

Прави кувар за Аћима је онај који, прије свега, воли свој посао, а кроз добро спремљена јела за свачији укус показује да је то јако лијепо занимање.

Дани италијанске кухиње

Аћим се из школских дана нарочито сјећа „Дана италијанске кухиње“ у Требињу када се дружио с кулинарским мајстором Нихадом Мемелеџијом.

Као и свим његовим вршњацима, жао му је што због пандемије вируса корона није било матурске вечери, али матурска журка није изостала.

Ученик генерације у четворогодишњем школовању у Центру средњих школа је Лазар Илић, који је завршио фармацеутски смјер, а себе види као будућег љекара.