У Републици Српској тренутно су ограничене количине серума против змијског отрова, али је у току набавка нових залиха, рекла је Срни епидемиолог у Институту за јавно здравство Српске Јелена Ђаковић Девић и апеловала да до тада грађани повећају опрез приликом боравка у природи.

Она је навела да Институт за јавно здравство тренутно не располаже овим серумом будући да га дистрибуише према здравственим установама.

- Серум је доступан у свакој од болница, бар једна доза у зависности од подручја које болница покрива, те у мањем броју домова здравља који су јако удаљени од болница - рекла је Девићева.

Из Института наводе да током боравка у природи треба избјегавати кретање кроз неуређена подручја која могу бити станишта змија, као и високу траву, шибље и коров без прикладне одјеће и обуће.

- Врло често угриз змије се деси при покушају њеног убијања или када им се људи из знатижеље превише приближе. Змије најчешће побјегну, а само у изузетним случајевима нападају - наводе из Института.

Из Института истичу да је код сумње на угриз змије отровнице потребно мировање и избјегавање најмањег покрета, а ако је ујед на руци или нози екстремитете треба имобилисати, односно фиксирати уз чврст предмет.

- Изнад мјеста угриза екстремитет треба подвезати средње јаким притиском да би се успорила венска циркулација и ширење отрова у организму. Важно је да се не подвеже пречврсто како се не би зауставила артеријска циркулација - напомињу из Института.

Из Института су напоменули и да је општеприхваћен став да се раница не зарезује, не исисава отров и не ставља лед на мјесто угриза, већ да је неопходан хитан превоз особе у најближу здравствену установу.

На простору Републике Српске, према подацима Катедре за зоологију, еволуцију и генетику на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци, поуздано живи 13 врста змија, међу којима три отровнице - поскок, шарка и планински шарган.

Највећи диверзитет змија регистрован је на подручју Требиња, гдје је поуздано забиљежено 11 врста, од којих је само једна отровница – поскок.