Иако је забиљежен значајан напредак и примијети се велика разлика између стања од данас и прије пет година, проблем нелегалне трговине и даље постоји, што, истина, није ексклузивно питање БиХ, већ вриједи за цијели регион, па и глобално - борба против илегалне продаје цигарета и дуванских производа постоји у свим земљама свијета.

У пракси, 370 милијарди илегалних цигарета у свијету је једнако 50 цигарета по становнику, што је укупно 13 одсто свјетске потрошње или 50 милијарди фунти губитка прихода држава на нивоу свијета годишње.

Проблем је евидентан и код нас - за БиХ је црно тржиште дувана и дуванских производа и даље један од кључних фискалних, али и безбједносних изазова.

Иако су претходних година забиљежени одређени помаци у смањењу обима илегалне трговине, подаци из најновијих истраживања и искуства с терена показују да овај проблем и даље захтијева снажну институционалну пажњу. Посебно је забрињавајуће то што илегални резани дуван чини огромну већину укупног црног тржишта.

У прилог томе говори и податак да БиХ сваке године изгуби више од 420 милиона КМ због илегалне трговине дуваном. То није само фискални проблем, већ и питање друштвене праведности, сигурности и квалитета живота грађана.

Да би се разумјела величина губитка, довољно је рећи да би овим износом држава могла изградити пет савремених болница са најсавременијом опремом, изградити 100 километара модерног ауто-пута, санирати више од 1.000 километара локалних и регионалних путева, изградити 10.000 станова за младе породице и социјално угрожене, повећати минималне пензије за више од 100.000 пензионера током 12 мјесеци, покрити комплетну материјалну штету од великих поплава које су погодиле БиХ у октобру 2024. године.

Ови подаци јасно илуструју да се борба против црног тржишта не тиче само дуванске индустрије, већ је ово питање јавног интереса.

Треба нагласити и да најновије ИПСОС истраживање показује да је удио црног тржишта цигарета у БиХ смањен са 54 одсто из 2020. на 30 одсто у 2025. години. Овај резултат је остварен захваљујући интензивном раду Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, Граничне полиције (ГП) БиХ и других надлежних институција.

Ипак, потражња за јефтинијим, нелегалним производима и даље постоји - првенствено због разлике у цијени и доступности производа путем неформалних канала попут пијаца и уличних продавача.

Штавише, чак 94 одсто испитаних корисника резаног дувана у БиХ конзумира илегалне производе, а у Хрватској тај удио је око 70 одсто. Резани дуван је, дакле, без конкуренције, најдоминантнији сегмент црног тржишта.

Разлози за то су вишеструко нижа цијена јер се избјегава плаћање акциза и осталих законских обавеза, једноставна дистрибуција и продаја без надзора - најчешће на пијацама и међу познаницима, те изостанак контроле квалитета и поријекла производа.

Узрок проблема црног тржишта дувана и дуванских производа у БиХ је пребрзо и превелико дизање акциза. Треба обратити пажњу да се тај проблем не деси и када је ријеч о производима нове категорије (е-цигарете, гријани дувански производи и никотинске врећице).

Дакле, не би било рационално ући у превелике рестрикције и нереалне регулативе јер је то онда зелено свјетло за шверцере. Поједностављено речено, превише строге регулације и забране воде производе нове категорије, који су значајно мање штетни, у илегалну сферу. БиХ не би требало да дозволи да јој се исти сценарио понови.

У постизању циљева, БиХ може да се угледа на праксе неких земаља у региону. Хрватска је, рецимо, у посљедњих пет година смањила удио црног тржишта са 21 на 11 одсто. Тај успјех је резултат континуираног присуства инспекција и полиције, увођења специјализованих паса за детекцију дувана, јасне и конзистентне акцизне политике, снажне едукације потрошача и јавних кампања, те партнерства између државе, индустрије и грађана.

Ово, када се подвуче црта, показује да резултати не долазе преко ноћи, али да су могући уз јасан план и политичку вољу.

У БиХ је, стога, потребан наставак интензивног рада на терену - без прекида и падова у активностима. Неопходно је и систематско јачање капацитета УИО и осталих институција за спровођење закона, посебно у праћењу резаног дувана и производа нове категорије.

БиХ је потребна и паметна и добро планирана акцизна политика базирана на реалном стању на тржишту, свјетским трендовима и најбољим праксама, као и транспарентна сарадња - држава, индустрија и грађани морају дјеловати заједно.