Урбана пољопривреда се најпростије дефинише као производња хране у градовима.

- Појам урбане пољопривреде није ништа ново, али морамo утврдити да је у нашем подручју тај сегмент здравог и друштвено корисног ангажмана занемарен иако нам историја показује да је производња допунске хране поред хране из руралне пољопривредне пракса коришћена у ратним временима и кризним периодима када би настали проблеми несташице хране, истиче мастер инжењер заштите животне средине - наводи у свом мастер раду Јелена Турунташ.

У земљама у развоју, људи могу потрошити 60-80 % својих прихода на храну.

С обзиром да су трошкови живљења у граду често већи од просјечне плате грађана, поготово ако се у обзир узму чињенице да у породици најчешће не раде сви чланови, неоспорно је говорити о значају прихода бављења урбаном пољопривредом за побољшање стандарда живота грађанства, посебно оних грађана који немају породице и земљу на селу, па немају тај извор помоћи приходима.

Турунташева наглашава да имати башту у граду никада до сада није било тако популарно. Наиме, башта данас више није ,,резервисана“ само за оне који имају неколико хектара земљишта, већ је потпуно доступна за становнике урбаних подручја. Постоји више могућности бављења урбаном пољопривредом од класичних дворишта и заједничких урбаних башта на јавним и приватним површинама до балконских башта, кровних башта, вертикалних башта и шумских башта.

- У посљедњих неколико година, као посебно лако изводљиве, издвајају се балконске баште, при којим балкони врло лако могу бити напуњени биљкама. Мини парадајз, шаргарепа или хрскаве ротквице у саксијама - све су то докази да са мало креативности можемо на балконима узгајати храну за своје потребе. Осим што ћете увијек при руци имати нешто ваше и свјеже, биљке на балкону допринијет ће угоднијој микроклими у стану - истиче Турунташева.

Баштованство на балкону мање је захтјевно од оног правог – мања површина захтијеваће мање залијевања и окопавања, а опет ће вас забавити толико да буде антистрес хоби активност.

Колико поврћа и зачина узгајамо на балкону зависиће од тога колико имате мјеста на балкону за лонце и колико је слободних зидних површина односно балконске ограде уз коју се поврће може пењати. Узгајати на балкону можете практички све – од махуна и граха до цвекле, мркве, зелене салате. Најчешће се на балкону узгаја зачинско биље, чајеви, јагоде и ниско поврће са кратким коријеном. Међутим, може се узгајати и воће.

Величина простора предвиђена за башту није важна, јер је плодност воћа и поврћа, углавном под утицајем положаја балкона. За успјешно гајење већине поврћа и бобица треба садити на сунцу најмање 6 сати дневно. На балконима, који су на мрачним странама ће напредовати поврће као што су зелена салата, блитва, лук, першун. Због тога је важно да прије него што планирамо направити балконски врт, распитамо се о карактеристикама и потребама сваке биљке.

- Уз мало труда и радозналости сви можемо постати урбани баштовани при чему доприносимо кућном буџету али и уживамо у низу социјалних и економских погодности урбане пољопривреде - закључује Турунташева.