Упоредо са шверцом цигарета на бх. улицама и пијацама, у БиХ расте илегална продаја ових производа и у виртуелном свијету, па се оне могу купити односно наручити чак и на друштвеним мрежама, због чега је потребна строжа контрола и у овој области.

Купци, тако, ове производе наручују путем затворених Фејсбук група, личних профила или портала за онлајн трговину, те их добијају у малим пакетима, који лакше пролазе испод радара контролних органа.

Иако су контроле илегалне продаје на улицама, током прошле године, донијеле знатно боље резултате у односу на ранији период, борба са шверцерима очигледно мора обухватити и онлајн сферу.

Продаја илегалних цигарета на интернету, тзв. црни e-commerce, у БиХ се показала као уносан бизнис у вријеме пандемије, када су постојала већа ограничења кретања и задржавања на пијацама, а сада је процвјетао.

Онлине платформе су привлачне за шверцере јер омогућавају анонимност, а према ријечима стручњака, нису ни законски третиране на прави начин.

Економиста Фарук Хаџић подсјећа да се продаја илегалних дуванских производа досад углавном обављала и наставиће се обављати на физичким локацијама, али ризик од инспекцијских органа постаје све значајнији.

- Као и у другим дјелатностима, како би се опстало на тржишту, траже се алтернативни начини за пласман и продају производа, за шта онлине начин продаје пружа огромне могућности - рекао је Хаџић за "Независне новине".

Према његовим ријечима, могућност откривања таквих активности је доста тежа путем интернета, поготово ако постоји систем увезане дистрибуције, гдје се некада крију подаци о особи која шаље одређене производе, што представља велики проблем и за инспекцијске органе да спроводе активности из своје надлежности.

- Област онлајн трговине поприлично је неуређена у БиХ, не само с аспекта продаје илегалних духанских производа, већ и других дјелатности, гдје се пружају велике могућности кориштења друштвених мрежа и онлине шопова - навео је Хаџић.

Он сматра да рјешења треба тражити у мјерама које ће довести до смањења пореског оптерећења на легалну продају дувана, како би се разлика између цијене легалног и илегалног дувана смањила, што ће, како каже, природно смањити потражњу за илегалним дуваном, али и довести до боље наплате прихода државе.

- Потребно је и веће ангажовање инспекцијских органа због  бољег праћења илегалне  продаје путем интернета - истакао је овај економиста.

И економиста Адмир Чавалић сматра да је потребно смањити степен акцизног оптерећења. У супротном, како он истиче, негативне тенденције се настављају - од развоја неформалног тржишта па све до употребе нових технологија при илегалним радњама.

- Ријеч је о сасвим очекиваној посљедици изузетног фискалног оптерећења духана и духанских производа у БиХ. Учесници неформалног тржишта користе доступну технологију како би лакше пласирали и дистрибуирали ове производе. Инспекцијски надзор није толико ефективан када је ријеч о кориштењу интернета - посљедично, једино право рјешење је другачији модел акцизне политике у вези с духаном и духанским производима - нагласио је Чавалић у изјави за "Независне новине".

Из Асоцијације за интернет трговину "eComm” у БиХ истичу да БиХ још нема закон који третира искључиво интернет трговину, али је она регулисана Законом о унутрашњој трговини, Законом о електронском правном и пословном промету и Законом о заштити потрошача у БиХ.

- Закон јасно наглашава да интернет трговину може да организује само трговац који се регистровао за ту врсту трговине и који мора да посједује одговарајући пословни простор за обављање административних послова и одговарајућа средства и опрему, зависно од облика трговине коју обавља - истичу из ове асоцијације.

Како додају, е-трговина мора имати физичко складиште, ако се ради о обављању дјелатности е-трговине на начин да се тргује робом на велико или мало. Такође, како истичу, Закон о фискалним системима прецизира да су е-трговци обвезници фискализације.

Иначе, Асоцијација за интернет трговину "eComm” у БиХ окупља кроз чланство и интересне групе, компаније и појединце који активно раде на томе да се постојећи законски оквири и пословне праксе унаприједе у позитивном смислу.

- Ту прије свега можемо пратити трендове западних тржишта и радити на усклађивању спрам већ доказано квалитетних рјешења с њихових развијених тржишта. Ово се питање прије свега односи на постојеће законске оквире, али и контролу и санкције за кршење закона. У том смислу државне институције треба свакако да се и даље фокусирају на улогу регулације и контроле, кроз инспекције и друге сличне механизме. Свака илегална трговина, па тако и интернет трговина, се свакако може и мора спријечити јачим инспекцијским надзором надлежних институција - истичу из Асоцијације за интернет трговину "eComm” у БиХ.

Из Инспектората Српске истичу да обављање дјелатности продаје на даљину може да организује само трговац који се регистровао за ту врсту трговине и који мора да посједује одговарајући пословни простор за обављање административних послова и одговарајућа средства и опрему, зависно од облика даљинске трговине коју обавља.

- За обављање овог облика трговине трговац је дужан да осигура одговарајуће складиште робе коју продаје и робом рукује на начин којим се осигурава очување њеног квалитета - истичу из Инспектората РС.

Међутим, како додају, мора се направити разлика између регистрованих субјеката који поред продаје у пословном простору нуде потрошачима и могућност куповине путем њихових интернет страница, и физичких лица која путем друштвених мрежа у властитим домовима нелегално нуде различите производе и услуге, чија куповина и кориштење за саме потрошаче представља велики потрошачки ризик.

- У правилу, на профилима лица која нелегално прометују производе на друштвеним мрежама не могу се пронаћи никакви подаци о њима, адреса пословнице, број ЈИБ-а, јер нису ни регистровани, име и презиме особе која стоји иза тог профила и други подаци. Идентификовање ових лица било би могуће једино уз помоћ истражних органа - истичу из Инспектората Републике Српске.

Међутим, из Федералне управе полиције тврде да нису запримали пријаве које се односе на илегалну продају цигарета путем друштвених мрежа, односно интернета.

ИЗ МУП-а Српске рекли су да њихово Одјељење за високотехнолошки криминалитет Управе криминалистичке полиције није досад имало случајева ове врсте, јер је, како напомињу, ово прије свега у надлежности инспекцијских органа и Управе за индиректно опорезивање.

Иначе, према подацима Управе за индиректно опорезивање БиХ, у 2021. години укупно је заплијењено дувана и дуванских производа вриједности 5,3 милиона КМ, док је годину раније запљена износила 2,4 милиона КМ.

Међутим, без обзира на повећане запљене, илегалне цигарете и даље су доступне на нелегалним продајним мјестима и пијацама широм БиХ, што штети у великој мјери и грађанима и држави. Додатну штету у посљедње вријеме представља и илегална продаја у онлине сфери, те је све више виртуалних трговаца шверцованим цигаретама.

Притом, не треба занемарити чињеницу да 56 одсто лажних производа заплијењених на европским границама потиче од куповине путем интернета.