У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за цивиле и војнике Републике Српске Крајине, који су страдали у августу 1995. године у злочиначкој акцији хрватске војске "Олуја".

Његово преосвештенство епископ липљански и војни Доситеј поручио је у бесједи након парастоса да Срби не смију да буду народ који заборавља.

- Да смо памтили само оно што нам се десило пола века раније не бисмо овако страдали у `Олуји` - рекао је епископ Доситеј и додао да Срби морају да извуку поуку из свега што се догодило.

Он је указао на то да молитвена окупљања, какво је ово данас у Београду, јачају српски народ, те се са њих чује вапај Богу за правдом.

- Оно што нас теши је да вукови наше стадо још нису истребили и да нас има - рекао је епископ, те позвао Србе да се уразуме и остану јединствени у тешким временима, каква су данас.

Мара Путник из Петриње, која је дошла да запали свијећу за страдале Крајишнике, посебно за брата од тетке Милана Вукадиновића, који је звјерски убијен код Велике Кладуше.

- Пронађени су само дјелићи његовог тијела. Сахранили смо га у Патрињи, а данас палим свијеће и њему и свим мојим Крајишницима. Више нас је него икад, а то нам је и био циљ, да се сви окупимо, да се никада не дијелимо. Сви смо некога изгубили, а заједно смо изгубили и завичај. Туга нам је свима иста - изјавила је Срни Путникова.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта указао је на то да је "Олуја" највеће етничко чишћење у Европи након Другог свјетског рата али да, нажалост, суштинских помака нема у рјешавању проблема прогнаних.

- Проблема је много, `Олујом` морамо да се бавимо и преостала 364 дана у години. Веома је важно да поштујемо културу сјећања и да се сјећамо катастрофе коју смо доживјели - нагласио је Линта.

Он је рекао да је са простора Хрватске, укључивши "Олују", протјерано око пола милиона Срба и да је потребно да држава Србија покрене конкретну иницијативу у вези са овим злочином.

- Да тражимо забрану прослављања ове злочиначке акције, да подигнемо Меморијални центар и споменик српским жртвама са простора бивше Југославије, покренемо питање отете имовине, наставимо борбу за истину о карактеру ратова и да признамо крајишке борце - навео је Линта.

Након парастоса у оближњем Ташмајданском парку бројне делегације града, на челу са градоначелником Александром Шапићем, Владе Србије, завичајна удружења и појединци положили су вијенце на спомен-плочу свим жртвама ратова деведесетих.

Затим је уприличена комеморативна свечаност "Београд не заборавља злочин без казне".

Злочиначка војно-полицијска акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације.

Дан касније, 5. августа, хрватска војска је ушла у готово напуштен Книн и истакла заставу Хрватске, док су колоне избјеглица преко српских територија у БиХ кренуле ка Србији.

Према подацима "Веритаса", током "Олује" протјерано је више од 220.000 Срба, а а на евиденцији су имена 1.903 погинулих и несталих Срба из акције и послије ње, од којих је 1.247 цивила или 66 одсто, а око три четвртине били су старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид, мада свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.