Хљеб, рижа, тјестенина, месо, као и кромпир, само су неке намирнице које су грађани Републике Српске плаћали скупље у децембру него у јануару прошле године, док су за бијело пшенично брашно, уље, млијеко, кафу и јаја издвајали мање новца на крају него на почетку 2023. године.

Наиме, према подацима Републичког завода за статистику Српске, у односу на јануар, повећане су цијене 91 производа или услуге, док су смањене код 23 ставке. Исту цијену у јануару и децембру лани имало је пет производа, односно услуга.

Тако су, на примјер, купци за килограм риже у јануару прошле године издвајали 3,80 КМ, док су у децембру за исти производ давали 26 фенинга више. Такође, на крају прошле године више новца морали су издвојити и за месо.

Према подацима Завода, килограм јунетине са костима у јануару био је 12,86 КМ, док је у децембру иста намирница коштала 13,50 КМ. За 12,73 КМ у децембру су грађани куповали и килограм свињетине без кости, што значи да је ово месо на крају године било скупље за 1,42 КМ у односу на почетак прошле године.

Списак намирница и ствари које су поскупјеле до краја године много је већи него списак намирница које су у децембру лани биле јефтиније него на почетку године, па се тако међу производима којима је пала цијена нашло уље, које је појефтинило за 1,31 КМ и цијена му је у децембру прошле године износила 2,63 КМ.

На срећу грађана, јефтиније су се могли купити и млијеко, кафа, али и јаја.

Тако је литар млијека са 2,43 КМ пао на 2,34 КМ, кафа је снижена на 17,74 по килограму у односу на јануарску цијену која је била 17,94 КМ.

Такође, пут појефтињења прешло је и кокошје јаје, које је у односу на јануар у децембру коштало три фенинга мање, па је у децембру по комаду било 0,39 КМ.

Недељка Илијић, извршна директорица Удружења потрошача "Оаза" из Требиња, истиче да нису сва поскупљења реална. Како каже, када долази до поскупљења у свијету, цијене расту и код нас, али се то не дешава када је ријеч о снижавању цијена.

- Када падају цијене на свјетском тржишту, код нас се не дешава да наши послодавци, односно пружаоци услуга цијене враћају на старо - рекла је Илијићева.

Према њеним ријечима, све то утиче на потрошаче, односно директно утиче на економску ситуацију грађана.

Како за "Независне новине" објашњава професор на Економском факултету у Палама Предраг Млинаревић, производи из домена прехрамбених производа су и код нас дјелимично дијелили судбину кретања цијена хране на свјетском тржишту која је већ годинама уназад расла.

- С једне стране, код увоза основних сировина дошло је до повећања цијена, међутим касније је дошло до стабилизације тих ланаца снабдијевања, али ми увијек имамо једну инерцију у којој се инфлација спорије обара него што се повећавају цијене када дође до поремећаја на свјетском тржишту - наводи он.

Додаје да би ускоро цијене требало да падају.

- Година која је пред нама би требало да буде пропраћена опадањем цијена основних животних намирница, а и та инерција у којој су понекад и малопродавци користили простор да одрже цијене чак и онда када је било основа да се оне смање ће се потрошити и биће принуђени да обарају цијене производа – рекла је Млинаревић.

Да су цијене лани биле високе, тврди и Марко М. из Бањалуке, који истиче да се хљеб практично више не може купити испод 2,20 КМ.

- Додајте на то неки јогурт или слично. Па само кифла кошта пола марке, а некад смо могли купити и три за тај новац. Заиста не знам како се сналазе грађани који нису запослени и који уз то живе као подстанари. Искрено, уопште нисам осјетио оне фамозне акције у којима су јефтинији производи. Све нам некако долазе информација да у свијету падају цијене, пада инфлација, али код нас нема тог неког очекиваног појефтињења - истиче он за "Независне новине".

Такође, лани је Министарство трговине и туризма Републике Српске покренуло кампању "Друштвено одговорни", у оквиру које су грађанима на располагању били одређени производи без марже, а та акција је настављена и у овој години.

Аднан Селимовић