Завод за уџбенике и наставна средства организовао је синоћ у Источном Сарајеву књижевно вече са Драганом Тепавчевићем, поводом објављивања његовог новог романа "Пјевач".

Тепавчевић је рекао да је роман "Пјевач" заснован на истинитој причи јер је прије 25 година радећи на телевизији снимио документарну причу под истим називом, у којој је актер испричао невјероватну ствар да је пјевао за властити живот неких седам, осам сати.

- То ме прогањало и онда сам једноставно од тога направио дио приче, дио се дешава у Аустарлији, а остало је конструкција, али половица је заиста заснована на истинитом догађају - изјавио је Тепавчевић новинарима.

Он је нагласио да му је драго што је књижевно вече организованао у просторијама Завода за уџбенике гдје је већ једном примио награду "Златна сова" за роман "Зна ли ко енглески", а претходно другу награду на истом конкурсу за роман "Град за незбринуту дјецу".

Тепавчевић је подсјетио је да прије тога објавио књигу "Ко гром" и ово је четврти роман заредом који објављује у овој издавачкој кући са којом има добру сарадњу и гдје га сматрају завичајним писцем.

Рецензент Жељка Панџић истакла је да је роман "Пјевач" веома важан са тематско-мотивског аспекта, а и са поетичког становишта цјелокупног дјела Драгана Тепавчевића.

Када је ријеч о поетичком становишту, Панџићева је рекла да он на неки начин заокружује све досадашње о чему је Тепавчевић говорио и баца свјетло на сваки од претходних романа, а и ти романи би неким новим ишчитавањем тек добили неко ново значење.

Према њеним ријечима, овај роман је тематско-мотивски важан због тога што Тепавчевић те своје досадашње наративе проширује за тему егзила, имиграције, избјеглиштва, поготово што упреда и на тај начин допуњује тему рата из перспективе ратног заробљеника, логораша.

- Кад кажемо Драган Тепавчевић, заправо то смо сви ми. Када кажемо избјеглиштво и огњиште то смо ми, то је Источно Сарајево, то је сваки наш завичај који смо понијели и на тај начин ми поново живимо кроз све те његове романе и на неки начин се идентификујемо и то постаје дио заправо наше културе сјећања и памћења, а таквих дјела нема много - нагласила је Панџићева.