Осамдесеттрогодишња Милка Ћургус Гостовић, која је као седмогодишњакиња одведена у усташки логор Јасеновац, испричала је да је гледала како ријеке дјечије крви теку поред барака гдје су спавали, те да данас не може да слуша када Хрвати причају о Јасеновцу.
Гостовићева каже да мијења канал када на телевизији чује да Хрвати причају о Јасеновцу и кажу да нису убијали, а она је као седмогодишње дијете свједочила разним звјерствима усташа.
- Гледала сам како мушкарце убијају маљевима на обали. Дјецу су убијали у логору крај бараке. Још чујем мајке како кукају за њима. А тог сељака који крвнику говори `само ти ради свој посао` најбоље сам запамтила - присјетила се Гостовићева старца Вукашина кога је Српска православна црква канонизовала.
Она је за "Вечерње новости" испричала да је "Црна легија" у љето 1942. године спровела збјег са Козаре у логор на Сави, гдје је мртвих било толико да се није могло избројити.
Присјећајући се уласка у логор, бака Милка је навела да је то било страшно и да не заборавља слику како мушкарци клече, а усташе их ударају маљем у главу и гурају у ријеку.
- Ако верујете, било је јутара када бисмо изашли из бараке и видели потоке крви како се поред сливају. Тих ноћи чула би се цика, урлање, плач и писка мајки. Они су одвајали децу од матера и убијали их. Нека жена, усташкиња, црнка, била је највећи крволок - прича осмадесеттрогодишња Милка.
Ова старица, родом из Побрђана код Козарске Дубице, која данас живи у Београду каже да је са седам година осуђена да се сјећам Јасеновца сваког дана када се пробуди.