У посљедњих десет година у Словенији и Њемачкој посао су пронашла 131.724 радника из Босне и Херцеговине, а само у протеклој години радне дозволе у ове двије земље добило је више од 13.000 бх. држављана.

Тако је у Словенију за десет година отишло 125.045 радника, а у Њемачку 6.679.

Према подацима из преднацрта извјештаја о раду Агенције за рад и запошљавање за 2024. годину, у Словенији је лани радне дозволе добило и почело да ради 13.436 држављана БиХ. С друге стране, у Њемачкој су на пословима његоватеља лани запослена 223 радника из БиХ.

- У досадашњем току реализације Споразума о запошљавању држављана Босне и Херцеговине у Републици Словенији највише су тражени радници из БиХ са сљедећим занимањима: возачи (око 25 одсто огласа) и вариоци (око 20 одсто огласа), док су за остала занимања бројеви много мањи. Од осталих занимања тражени су армирачи, зидари, електроинсталатери, бравари, фасадери и грађевински радници - истакли су из Агенције за запошљавање БиХ за "Независне новине".

Из Агенције додају да се све запошљавање у Словенији одвија путем њих, док за Њемачку имају дозволу за посредовање само особа са завршеном средњом медицинском школом општег или педијатријског смјера, које имају положен стручни испит у БиХ и знање њемачког језика на минимум Б1 нивоу, према европском референтном оквиру за језике.

- Све особе које одлазе на рад у иностранство посредством Агенције за рад и запошљавање БиХ су уредно одјављене са бироа незапослених, те имају права на раду у наведеним државама као и домаћа радна снага у тим државама - објашњавају они за "Независне новине" и додају да за особе које одлазе у иностранство мимо Агенције немају податке јер те особе нису дужне нигдје да евидентирају свој одлазак.

Зоран Шкребић, предсједник Уније послодаваца Републике Српске, истиче да одлазак радника утиче на послодавце у Српској и БиХ.

- Оно што је сигурно евидентно јесте да постоји недостатак радне снаге и једно вријеме се причало да недостају мајстори, али сада већ можемо слободно да кажемо да је недостатак радне снаге, од неквалификоване до високообразованих кадрова, односно инжењерског кадра - каже Шкребић за "Независне новине".

Како је додао, привреда у БиХ је на ниском технолошком развоју, што јој отежава борбу са западним економијама.

- Ми смо имали доста приједлога и сматрамо да је једно од рјешења технолошки развој привреде, субвенције за технолошки развој, као и аутоматизација производних процеса, али све то мора бити подржано и кроз учешће факултета, института и других у оспособљавању привреде  за технолошки напредак - наводи Шкребић.

Мирко Шербеџија, предсједник Синдиката медицинских сестара и техничара Републике Српске, у разговору за "Независне новине" недавно је истакао да често здравствени професионалци одлазе и у друга занимања и траже своје мјесто под сунцем.

- Нажалост, ми губимо један искусни кадар. Више пута смо понављали да здравствени систем Републике Српске лежи на '60. и '70. годишту, међутим, те наше колеге већ полако одлазе у пензију, тако да самим тим не губимо само људе који одлазе да раде у нека друга занимања, који одлазе да раде на Запад, него губимо искусне кадрове који одлазе у пензију, а нажалост, немамо професионалце који ће њихова мјеста да надокнаде - рекао је Шербеџија.

Иначе, Агенција за рад и запошљавање БиХ од 2013. године посредује у запошљавању бх. грађана у Словенији и Њемачкој.