Црвени крст и Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребреница данас су у овом мјесту обиљежили 15. септембар - Дан несталих Републике Српске, те још једном указали на опструкције Института за тражење несталих БиХ и спорост у идентификацији ексхумираних посмртних остатака несталих Срба.

На штанду у центру овог насеља чланови породица несталих стајали су испод заставе Републике Српске у црним мајицама и држали црне балоне са натписом "30 година питамо гдје су" како би указали на проблем и застој у тражењу несталих Срба.

Јела Васић више од 30 година трага за мужем Обрадом који је на почетку рата остао у Сребреници и нестао.

- Питала сам многе, али нико од повратника Бошњака неће да каже макар гдје је укопан, да га ексхумирамо и достојно сахранимо. Нисам питала ко га је, како и зашто убио, али нико неће да каже, а Институт за тражење несталих БиХ од свог формирања омаловажава нас и не предузима ништа на тражењу несталих Срба - рекла је Васићева.

Секретар сребреничког Црвеног крста Снежана Симеунчевић каже да и након 30 година још нема одговора на питање гдје су нестали Срби и ко је одговоран за њихов нестанак.

Она је истакла да је циљ данашње активности да се још једном истакне проблем несталих и спорост у рјешавању ове проблематике, те упути захтјев да се више пажње посвети тражењу и идентификацији несталих.

Предсједник Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребреница Бранимир Којић рекао је Срни да се у Сребреници тражи још 49 несталих Срба и да од 2000. године ништа није рађено на њиховом тражењу, јер то опструише Институт за тражење несталих БиХ.

- Тражимо одговор од те институције када ће приступити тражењу несталих Срба и захтијевамо да одмах почну радити посао за који су добро плаћени - нагласио је Којић.

Од 49 несталих Срба у Сребреници, од којих је већина нестала 1992. године, 34 су били цивили и 15 војника, односно неколико војно способних који су остали лојални тадашњој муслиманској власти и убијени су, а никада се није сазнало гдје су њихови посмртни остаци.

- Док је процес тражења несталих био на нивоу Републике Српске од завршетка рата до 2008. године пронађено је 4.100 лица од 5.565 несталих, а када је надлежност пренесена на ниво БиХ од 2008. године до данас пронађено је само 260 лица српске националности - прецизирао је Којић.

Он је указао да Институт за тражење несталих БиХ кочи тражење Срба како би том опструкцијом спријечио процесуирање починилаца злочина, односно амнестирао њихове убице од одговорности.

Којић је указао и на проблем спорости идентификације ексхумираних посмртних остатака несталих Срба.