Док чекамо да буде завршена Социјална карта Републлике Српске, један од показатеља о броју угрожених грађана у Српској могао би да буде и списак новчане помоћи за гријање која се ових дана дијели пензионерима, борцима и породицама које примају дјечији додатак.

А,спискови Владе Републике Српске кажу да је више од 67.000 угрожених људи чија домаћинства испуњавају услове за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања.

Ријеч је о пензионерима који примају до 350 марака пензије, незапосленим борцима, борцима старијим од 60 година у стању социјалне потребе, корисницима социјалне помоћи и дјечијег додатка, којима ће бити уплаћено по 476 КМ из инструмента претприступне помоћи ИПА 3 за 2023. годину Европске уније.

Ситуација на терену тежа

Новац за гријање добило је тако 18.200 пензионера, осам одсто од укупног броја у Српској. На тежак положај најстарије популације указује се већ годинама, а због малих пензија грађани треће доби неријетко позајмљују новац за редовне трошкове. Највећу ставку у кућном буџету свакако чине огрев и лијекови.

У највећем граду Српске, према подацима Удружења пензионера Бањалука, има 1.955 пензионера са најнижом пензијом – до 275 КМ.

– Те пензије су мале и не могу задовољити животне потребе, поготово ако неко живи сам. Посебно је скупо гријање, и градско и огрев. Метар дрва са резањем кошта око 170 марака; то је велика ставка и за породице, а нарочито за пензионере са ниским примањима. Ова новчана помоћ за гријање ће добро доћи, неко ће платити огрев, набавити дрва или други енергент, неко ће потрошити за режију, неко за лијекове, али неће ријешити дуготрајно проблем пензионерима са ниским примањима – поручује предсједник Удружења Зоран Улетиловић.

Услове за додјелу финансијске помоћи за трошкове гријања испуњавају и 16.262 борца. Међутим, предсједник Борачке организације Градишка Милован Гагић увјерен је да је ситуација на терену и тежа од ових бројки.

– Ми као борачка организација нисмо били укључени у те спискове, ЕУ је дала новац, а Влада Републике Српске је одлучила да неке категорије новчано помогне, који су по њиховој социјалној карти спали у ту категорију – рекао је Гагић, додавши да више од 35 одсто бораца живи у јако тешком стању. Од тога, двије трећине болује од најтежих болести, карцинома, можданог удара.

Једнократна помоћ није рјешење

И он сматра да једнократне помоћи нису рјешење.

– Борцима требају мјесечна примања. Најаве о јединственом мјесечном додатку су добар помак, али износ није ни близу довољан. Основица од три марке значи да ће борац прве категорије имати 150 КМ. Са овим стандардом и инфлацијом, то је кап воде у мору за борце, а и на то смо чекали 28 година. Надам се да ћемо још успјети да побољшамо стање јер борци немају пуно времена – наглашава Гагић.

Ненадану помоћ за гријање ове зиме добиће још 32.000 наших грађана који примају социјалну помоћ, те дјечији додатак.

Да им редовно стижу захтјеви грађана за помоћ свједоче и у Црвеном крсту Републике Српске, који свакодневно пружа подршку угроженима путем јавних кухиња и подјелом хуманитарних пакета.

– Имамо константне захтјеве за помоћ, како кроз основна средства за живот, у храни, лијековима, тако и за набавку кућанских апарата. Прошле седмице смо, у сарадњи с италијанским Црвеним крстом, подијелили шпорете на дрва за 133 породице у Српској, на мигрантској рути од Братунца, Зворника, Милића, Власенице до Крајине. Познајући стање у домаћинствима знам да је за њих, послије кревета, најважнија ствар обезбиједити шпорет, јер он не служи само за гријање, већ и за припрему ручка, па чак мијења и веш машину – испричао је генерални секретар Рајко Лазић.

Мањкав списак

Хвале вриједности је свака помоћ у ово кризно вријеме, оцјењује Љубо Лепир, професор социјалне политике на Факултету политичких наука у Бањалуци, али не и начин доласка до корисника помоћи за гријање. Он појашњава зашто нам тај списак не показује право стање социјалних потреба у Српској.

– Покупе се подаци о најнижој пензији, о примању социјалне помоћи и дође се до овог броја корисника одређених права, али то су искључиво административни подаци. За примање новчане помоћи, на примјер, морате испуњавати пет критеријума: бити радно неспособни, немати никога, немати имовину и онда је ту мали обухват људи, а многи који су сиромашни остају ван тих критеријума. Један проблем ових спискова је недовољна прецизност, а други недовољна обухватност. Социјална карта би ту и те како помогла, јер је један од резултата те социјалне карте међусобна размјена података, али и успостављање нових критеријума – прецизира Лепир.

Социјална карта

А колики је стварни број угрожених у Српској којима је потребна помоћ институција, најбоље би требало да покаже Социјална карта на коју се чека више од деценије.

Социјална карта као јединствени регистар би требало да садржи податке о социјално-економском статусу лица корисника права и услуга из области социјалне заштите.

– Карта ће нам рећи колико има таквих људи на територији Бањалуке, али ако нема адекватне помоћи за те људе онда нам тај документ неће ништа значити – рекли су из бањалучког удружења пензионера.

Подсјетимо, тим за израду социјалне карте у Српској формиран је у јануару ове године, а према посљедњим најавама карта је требала бити завршена до краја јуна.

– Социјална карта је значајна из више разлога, а један од њих је то што, на примјер, данас одређена давања према некој категорији друштва реализује министарство, Влада Српске, град, општина, невладин сектор, а притом нико нема податке о томе да ли је можда један човјек добио помоћ од свих тих институција, док неко други није добио ни од кога – рекао је раније премијер Радован Вишковић.

Аутор: Наташа Телебак