Поводом обиљежавања 170 година рођења Михајла Пупина, Републички педагошки завод је заједно са Савезом иноватора Републике Српске расписао конкурс за основне и средње школе, за израду постера и филма са темом обиљежавања годишњице овог великог научника.

Међу 160 радова, ручно и дигитално израђених плаката и филмова, прво мјесто и награду за најбољи филм, освојила је Средња школа „28. јуни“ из Источног Новог Сарајева.

Вредновање филма је обухватило наслов, релевантност садржаја, креативност и оргиналност, причу и нарацију, визуелне елементе, звук и музику, изражавање емоција, техничку изведбу и општи утисак.

Тања Нишић, професор електро групе предмета и Наталија Бадњар, професор српског језика угостиле су нас у просторијама ове школе и са нама подијелиле утиске, не кријући срећу због освојене награде.

На почетку разговора за портал „Катера“ Нишић је рекла да је један од услова био да филм траје од пет до седам минута, те да је било изазовно богату Пупинову биографију уоквирити у то вријеме.

Михајло Пупин је добио Пулицерову награду за аутобиографско дјело "Од пашњака до научењака" и то је, додају професорице, била полазна тачка у стварању сценарија за филм.

Поред његовог неупитног научног рада, посебно је важан, истиче Бадњар, његов однос према домовини и отаџбини Србији, светосављу и традицији, које су биле његове водиље ка успјеху.

-  У процесу истраживању користила сам различите изворе и сазнала неке податке о Пупину које нисам знала. Један од  занимљивих података је да је на његову иницијативу, предсједник САД-а Вудро Вилсон наложио да се српска застава подигне на јарбол изнад Бијеле куће током Првог свјетског рата – рекла је она.

Из разговора са професорицом Бадњар постаје јасно да су радећи на пројекту много научили о животу и дјелу великог физичара Михајла Пупина.

У процесу стварања филма учествовали су ученици првих и других разреда који се образују за техничаре информационих технологија, рачунарства и програмирања, као и машински техничари, под менторством ове двије професорице.

Уступљене фотографије

Нишић смо питали да нам каже гдје су снимани кадрови и колико је трајало снимање филма.

- Снимање је трајало од марта до јуна прошле године. У недостатку објеката, схватили смо да нас просторије Културног центра највише подсјећа на амбијент америчког секретаријата и његове канцеларије. Један дио сцена који се односи на Пупинов предавачки рад на факултету сниман је у кабинету практичне наставе у нашој школи. Такође, почетне кадрове у којима смо приказали Пупина као дјечака, снимали смо на "Деда Симином ранчу" у Тилави – појаснила је она.

„Поносне смо на наше ученике“,  узвикнуле су у глас професорице, и упознале нас са Матијом Кењићем, учеником који је био задужен за снимање и монтажу, а за којег кажу да има „око за детаље и савршен угао гледања“.

-  Филм смо снимали професионалом опремом, камерама и дроновима. Снимали смо дуго, на различитим локацијама у различито доба дана. Уживао сам у цијелом процесу и није ми било тешко. Захваљујући другу из разреда Огњену Ербезу, кадрове смо монтирали са лакоћом – рекао је он.

Дамјан Бошковић, који је у филму тумачио лик Михајла Пупина, навео је да је много научио о научнику за којег му се чини, каже, да није довољно прослављен.

- Тежили смо да периодично и хронолошки прикажемо Пупинов живот и да све то „упакујемо“ у седам минута. Било је тешко спојити умјетност са чињеницама и представити гледаоцима најбитније сегменте његовог живота – рекао је Бошковић.

Он је навео да је циљ филма био да представе великог српског генија у најбљештавијем свјетлу.

- Током рада на филму зближили смо се и научили нешто не само о Пупину него и о нама самима – рекао је наш саговорник.

Фото: katera.news

У изради филма су учествовали и Николина Радовић, Сања Голијанин, Марта Мргуд, Лука Ковачевић, Огњен Ербез, Гаврило Бојовић, Игор Бујак, Стефан Томашевић, Стефан Гавриловић и Вељко Нишић, коју је овјековјечио лик Пупина као дјечака.

Награде и похвале најуспјешнијим биће додијељене на централној свечаности поводом 170 година од рођења Михајла Пупина у Идвору у Србији.