Управни одбор Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ не може да се договори о расподјели 144 милиона марака прикупљених од путарине, пише портал Capital.

Осим тога што десетине милиона стоје неискориштени већ три и по године, од маја ове године за „лежање“ новца УИО мора платити накнаду, која на годишњем нивоу износи око 144.000 КМ.

Наиме, Управни одбор УИО донио је Одлуку о привременој расподјели прихода од путарине за изградњу аутопутева и за изградњу и реконструкцију других путева која се примјењује од 1. фебруара 2018. године.

Том Одлуком утврђена је привремена расподјела поменутих прихода који се воде на посебном подрачуну отвореном код Централне банке БиХ.

Од укупних прихода 10 одсто остаје на подрачуну код Централне банке БиХ, а 90 одсто се дијели тако да 59 одсто припада ФБиХ, 39 одсто Републици Српској, а два одсто Брчко Дистрикту.

- Како је од почетка примјене поменуте Одлуке прошло готово три и пол године, у међувремну се на рачуну резерви накупио износ од 144 милиона КМ, који је за сада остао нераспоређен корисницима - рекли су за Capital у УИО.

С обзиром на то да је Централна банка БиХ утврдила нове накнаде за услуге које врши, УИО је испостављен обрачун накнада за мај и јун ове године.

Тако је УИО стигао обрачун накнаде за вођење депозитних рачуна за мај 2021. године у износу од 11.385 КМ и за јун у износу од 12.813 КМ.

УИО је безуспјешно покушала умањити штету и оспорити ове непланиране трошкове, настале због непостизања договора о расподјели средстава.

- Управа је у оба случаја упутила примједбу на обрачун накнаде наводећи да је ријеч о прикупљеним јавним приходима који се требају распоредити чим се донесе одлука од стране Управног одбора УИО. Управно вијеће Централне банке БиХ разматрало је примједбу УИО и закључило да није у могућности позитивно одговорити на захтјев Управе - истакао је начелник Одјељења за комуникације и међународну сарадњу у УИО Ратко Ковачевић.

Додао је да поменута накнада од стране Централне банке захтјева значајна буџетска средства на годишњем нивоу, што у УИО цијене да није оправдано нити сврсисходно.

УИО је у прошлој години из буџета на име провизије Централне банке платила 4.545 КМ, а према новој Одлуци тај износ би на годишњем нивоу био око 144.000 КМ.

Без договора, док путна мрежа пропада

Оно што је Управни одбор УИО урадио је да је формирао радну групу чији је задатак израда акта коначне методологије расподјеле прихода од путарине и достављања те методологије на усвајање УО.

- Неопходно је да Управни одбор УИО што прије усвоји акт коначне методологије расподјеле прихода од путарине, или да се барем донесе одлука о расподјели средстава која се тренутно налазе на подрачуну код Централне банке БиХ, како УИО барем не би морала плаћати високе накнаде за вођење депозитних рачуна - поручују из УИО.

Нови Закон о акцизама ступио је на снагу 1. фебруара 2018. године, а путарина износи 0,25 КМ по литру деривата који се прода на тржишту БиХ, док се прије измјене Закона о акцизама издвајао износ од 0,10 КМ.

Законске измјене подразумијевале су повећање путарине, раст акцизе на лож-уље и увођење акцизе на биогорива.

По литри горива које се прода на тржишту у БиХ тренутно се плаћа акциза (висина зависи од врсте нафтног деривата, од 0,30 до 0,45 КМ по литри), те двије путарине.

По основу акцизе је од 2006. до 30. јуна 2021. године прикупљено седам милијарди и 96 милиона КМ.

Поред тога, постоји путарина за одржавање путева (0,15 КМ по литри деривата), те путарина за изградњу аутопутева и реконструкцију других путева (0,25 КМ по литри деривата).

Укупан износ прикупљене путарине за одржавање путева у периоду од 2006. до 30. јуна 2021. године је двије милијарде и 889 милиона КМ, док је по основу путарине за изградњу аутопутева и реконструкцију осталих путева од 2009. до 30. јуна ове године прикупљено двије милијарде и 423 милиона КМ.

Аутор: Свјетлана Шурлан (Capital)