На шабачком гробљу, од 22. новембра почивају супружници Вељко (85) и Милосава (76) Радмановић, а о величини њихове филмске љубави свједочи и начин на који су напустили овај свијет - у истом дану.
Упокојили су се 21. новембра, бака у 3.30, а дека у 10.30, у свом стану у граду на Сави.
Живот овог брачног пара, како кажу њихова кћерка Весна и унук Никола Митровић, обиљежила је велика љубав. Она "која се годинама само распламсавала, а никада није јењавала ни за јоту".
Дека је у Шабац дошао из Плашког из Лике, а бака је Мачванка из Бадовинаца.
- За шест деценија никада се нису посвађали, баш никада - тврде њихови најближи, али и времешне комшије из центра града, које их познају од младости.
Они додају и да се овај брачни пар никада није раздвајао.
- Нигде никада нису ишли једно без другога. Увек су, некако, на необјашњив начин били сличног расположења. Када је једном добро и другом је, када не ваља обоје су тужни. Тако је било до краја живота, јер ако једно оде лекару, иде и друго. Водили су идиличан живот, фини, отмени и занимљиви људи, које је волео и комшилук и град - наводе.
Унук Никола каже да је дјед умро седам сати послије баке, а да није ни сазнао да је она издахнула. Да је, којим случајем, чуо да је умрла "истог тренутка би и његово срце стало".
И једно и друго, као да су осјећали да им се ближи крај живота. Заједном им је служено опело, заједно су испраћени на вјечни починак, у гробницу која ће свједочити о великој љубави двоје људи, којима различитост менталитета из крајева коју су "унијели" у брак, не само што није сметала, већ им је љубав и разумијевање учинило љепшом, снажнијом и бољом.
- Много су нас волели, у свакој речи било је љубави 'за богове' и за нас, увек су нас разумели и није ни чудо што их је обожавала и моја унука Нађа, њихово мило праунуче - каже кћерка Весна.
- Три деценије су били пензионери. На живот се никада нису жалили. Увек су усправно ходали улицама Шапца, града који су волели свим срцем, носећи љубав за Лику и за Мачву. Пензионерске дане дивно су проводили, тако да им никада није било досадно. Очигледно су били рођени једно за друго - завршила је разговор Весна.
