Ријеч је о обољењу које карактерише увећање срца и развој срчане инсуфицијенције, а које је у раним фазама тешко открити. Због нејасних симптома, кардиомиопатија се може погрешно приписати другим акутним стањима, попут стања које претходи инфаркту.

- Метод ће бити незаменљив помоћник кардиолозима. Уз помоћ вјештачке интелигенције, оваква стања моћи ће да се открију за свега неколико секунди, што ће љекару омогућити да на њих обрати пажњу - увјерена је Оксана Безбородова, шеф Катедре за безбједност у техносфери на ПДУ и доктор техничких наука.

Безбородова је са својом групом научника регистровала компјутерски програм са уграђеном вјештачком интелигенцијом под називом „Аутоматизовани систем неуронске анализе стања срца“.

Научници су систематизовали обрасце забиљежене у медицинској литератури. Систем се заснива на претварању утврђених медицинских критеријума у математичке моделе, односно одлучујуће једначине, које су научници први пут извели и на основу којих су поставили систем неуронске мреже.

За спровођење анализе, систем омогућава три врсте прегледа: електрокардиографију, ехокардиографију и кардијалну флуорографију. Неуронска мрежа је обучена да препозна 75 примјера из базе података отвореног типа са резултатима ових прегледа. Технологија компјутерског вида процјењује дебљину зидова, димензије срчаних комора, карактеристике зубаца на ЕКГ-у и друге параметре.

За ову методу добијен је државни сертификат.

Научници планирају сарадњу са љекарима кардиолозима Пензенске клиничке болнице број 6 „Г. А. Захарјин“. Стручњаци ове здравствене установе заинтересовани су за примјену овог алгоритма у клиничкој пракси.