Четворици хрватских пилота, које оптужница Тужилаштва за ратне злочине терети да су у августу 1995. године наредили авионско ракетирање колоне избјеглица на Петровачкој цести код Босанског Петровца и у мјесту Сводна код Босанског Новог, судиће се у одсуству, сазнаје „Политика”.
Апелациони суд у Београду, како сазнаје "Политика", прије два дана одбио је жалбе бранилаца на рјешење Кривичног ванрасправног већа Вишег суда да се окривљенима суди у одсуству и потврдио првостепену одлуку да се Владимиру Микцу, Зденку Радуљу, Жељку Јеленићу и Данијелу Боровићу суди иако су недоступни српским правосудним органима. С обзиром на одлуку Апелационог суда, може се очекивати да ће почетак суђења хрватским официрима бити ускоро заказан.
У одлуци Апелационог суда, сазнаје "Политика", наводи се да је Виши суд „заузео правилан став када је донио одлуку да се поступак против четворице хрватских официра води у њиховом одсуству” из неколико разлога.
– Разлози због којих је оправдано донијета оваква одлука је чињеница да се никоме од окривљених за овај злочин није судило ни у једној држави, али и зато што је потребно заштитити интересе породице оштећених. Такође, одлука о суђењу у одсуству је исправна с обзиром на то да је смањена могућност да се непосредно испитају свједоци и прибаве други докази усљед протока времена – констатовао је, како сазнајемо, Апелациони суд.
Суђење четворици хрватских пилота, подсјетимо, требало је да почне у децембру прошле године, али је било одложено до даљег јер није била донијета одлука да се поступак против окривљених води у њиховом одсуству.
У службеној биљешци која је сачињена почетком фебруара прошле године, након што су чланови КВ (Чланови кривичног већа за одлучивање ван главног претреса) одржали сједницу на којој је требало да се донесе одлука о томе да ли ће се окривљеним хрватским официрима судити у одсуству, наводило се да је вијеће „донијело једногласну одлуку да се списи предмета врате поступајућем предсједнику вијећа, за сада без одлуке о наведеном предлогу”.
Приједлог за суђење у одсуству, како је наведено у поменутој биљешци, поново ће се изнијети на вијећање након добијања одговора Министарства правосуђа и управе Републике Хрватске да ли је поступало по три замолнице које су им послали српски правосудни органи или су окривљенима уручени позиви за припремно рочиште и главни претрес, који су били заказани у октобру, новембру и децембру прошле године.
С обзиром на то да је хрватско Министарство правосуђа и управе још у септембру 2022. године саопштило да неће поступати по замолницама које су им послали српски правосудни органи, суђење хрватским официрима било је још неизјесније.
КВ вијеће (Кривично вијеће за одлучивање ван главног претреса) Вишег суда је, међутим, у августу ове године донијело рјешење да се окривљенима суди у одсуству, које је сада потврдио и Апелациони суд.
Оптужницом Тужилаштва за ратне злочине окривљенима се на терет ставља да су извршили кривично дјело ратни злочини против цивилног становништва у саизвршилаштву, односно да су у акцији „Олуја” 7. и 8. августа 1995. наредили авионско ракетирање колоне избјеглица на Петровачкој цести, код Босанског Петровца, као и у мјесту Сводна код Босанског Новог, у Босни и Херцеговини. У овим нападима за сада је идентификовано 13 убијених особа, од којих је шесторо дјеце, као и 24 рањених.
То је прва оптужница која је подигнута за ратне злочине у акцији „Олуја”, која је договорена на састанку хрватског војног и државног руководства 31. јула 1995. године у циљу протјеривања српског становништва након поруке тадашњег предсједника Хрватске и врховног војног команданта Фрање Туђмана да Срби треба да нестану.
Окривљенима се приписује да су, за вријеме оружаног сукоба у Републици Хрватској, након што је 31. јула 1995. године на Брионима на састанку војног и политичког руководства РХ одлучено да се започне са Војнополицијском акцијом „Олуја” и нападне јужни и сјеверни дио РСК с циљем да се српско цивилно становништво принуди да трајно напусти територију на којој је до тада живјело, наредили авионске нападе на цивилно становништво.
Оптужница против хрватских официра подигнута је послије вишегодишњег преткривичног поступка и истраге која је трајала око годину дана током којих су прикупљени многобројни докази. У истрази је коришћена документација и информације које је Тужилаштво за ратне злочине прибавило од Међународног кривичног суда за бившу Југославију, материјални докази МУП-а Републике Српске, записници о увиђају, фото-документација, искази свједока, медицинска и вјештачења војне струке.
