Инфлација у свијету, али и у БиХ, у посљедње вријеме незнатно стагнира, али то не значи да ће цијене кренути да падају, већ да је само успорен њихов досадашњи вртоглави раст.
Каже ово професор на Економском факултету у Бањалуци Стево Пуцар коментаришући посљедње статистичке податке економских и финансијских кретања у свијету и код нас.
– Када дође до успоравања и пада инфлације, то не значи да ће и цијене падати. То људи треба да схвате. Како ствари тренутно стоје, вјерујем да тек крајем 2024. године можемо очекивати да се раст цијена, односно инфлација, доведе у нормалу – истакао је Пуцар.
Према подацима Агенције за статистику БиХ, који су објављени током јучерашњег дана, просјечна инфлација у БиХ у прошлој години износила је око 14 одсто, а највиши раст цијена забиљежен је код хране и безалкохолних пића, у просјеку за 21,5 одсто.
Колико ови подаци, међутим, могу и заварати те створити једну замагљену слику стварног стања животног стандарда, јер су неке ставке, неопходне у свакодневном животу поскупјеле и за 50, па чак и 100 одсто?
Пуцар каже да највећи проблем представља то што домаћинства у БиХ у просјеку троше и више од 40 одсто свог кућног буџета на храну, а тај проценат је још већи уколико се урачунају и трошкови за енергенте.
– С обзиром на то да су храна и енергенти највише поскупјели, то је значајно утицало и на кућне буџете обичних људи. Због тога се и може стећи утисак да је инфлација код нас и знатно већа. Али, ту нивелацију је обавила друга роба, која не заузима неко значајно мјесто у нашој потрошњи и чији раст цијена није био значајан – појаснио је Пуцар додајући да је ова инфлација због тога највише погодила управо оне најсиромашније слојеве становништва у БиХ, пише Глас Српске.
Када су у питању прогнозе и очекивања за ову годину, с обзиром на то да подизање каматних стопа и није дало баш очекиване резултате на сузбијању инфлације, али и нових превирања на тржишту енергената, односно сирове нафте, Пуцар каже како је ипак оптимиста, јер постаје очигледно да цијене расту све мањом стопом.
– Наравно, због рестриктивних монетарних мјера централних банака и подизања каматних стопа дошло је до успоравања привредних активности. И ове банке које су пропале или су се нашле у великом проблему, у тој позицији су се, прије свега, нашле због тих монетарних мјера – навео је он.
И добро и лоше
Осврћући се на недавни извјештај Свјетске банке, која је изашла са својим прогнозама економског раста у свијету, а које показују да ће економска производња БиХ у овој години порасти за 2,5 одсто у односу на претходну годину, Пуцар каже да тих 2,5 одсто може бити добро, али и лоше.
– Добро је јер значи да БиХ током ове кризе неће ући у рецесију, али је, с друге стране, и мало јер толики раст значи да је БиХ на самој граници стагнације економије. Оволики раст од 2,5 одсто није довољан за даљи привредни развој и раст животног стандарда – категоричан је Пуцар.
