Дан 28. јули 1941. године остаће забиљежан као дан усташких покоља над Србима на подручју данашње БиХ - цијело љето те године обиљежено је масовним злочинима, а у српским селима код Дувна /данашњег Томиславграда/ усташе су убиле 248 српских цивила.

Избијањем српског устанка /који је у доба комунистичких власти називан "партизанским устанком", мада су Срби чинили 90 одсто устаника/ у Независној Држави Хрватској, којој је припала и данашња БиХ, смањен је интензитет усташких злочина у појединим регијама, али су покољи настављени.

Тако су 28. јула почели вишедневни масовни злочини над српским становништвом котара Ливно.

Према ратним и послијератним изворима, убијено је на стотине становника села у Ливањском пољу: Доњи Рујани, Горњи Рујани, Чапразлије, Голињево...

Убиства су вршена без обзира на пол и старост становништва. Ликвидације су спровођене у близини села Полог, на обронцима Динаре.

Усташе су одговорне за смрт 601 становника српске националности у Старом Насељу на излазу из Старог Села према Топуском, у Дугачкој Луци. Од 28. јула до 3. августа 1941. године усташе су убиле око 250 локалних сељака.

Током 28. јула 1941. године ухапшено је 60 одраслих мушкараца српске националности, у селу Кљевци, покрај Санског Моста. Они су убијени у усташком затвору у том мјесту.

Тај дан у усташком покољу убијена су и 23 Србина у Топуском. Претпоставља се да су ова лица ликвидирана у логору Јадовно.

Усташе су убиле и 50 становника села Полача, покрај Книна, те 17 Срба из Грубишног Поља и околних села.

Покољи над Србима крајем јула 1941. године били су свакодневни, а многе су предводиле усташе из западне Херцеговине, појачане припадницима муслиманске националности који су се борили на страни Независне Државе Хрватске.