Васкршња порука митрополита Јоаникија: Радују позиви на свенародно помирење у Црној Гори

14.04.2023. 21:35
0
ИЗВОР: in4s.net

Васкршња порука митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија богољубивом свештенству, преподобном монаштву и цијелом благочестивом народу Митрополије црногорско-приморске уз најрадоснији поздрав: Христос Васкрсе!

Приђите примите свјетлост од незалазне свјетлости (Пасхално јутрење). Овим ријечима Црква позива све вјерне на саборно и свенародно прослављање свијетлог и сверадосног празника Христовог Васкрсења из мртвих и његове побједе над смрћу. Господ је својим Крстом разорио државу гријеха, ђавола и смрти, а својим васкрсењем из мртвих обасјао горње и доње свјетове. Из његовог живоносног гроба, засија свјетлост и радост новог живота. Смрт је побијеђена Васкрсењем Богочовјека Исуса, свјетлошћу његовог Божанства уништена је тама ада. Добровољном смрћу својом Спаситељ је разорио вратнице ада да отуда својим васкрсењем ослободи оне које је пакао држао у својој власти. Уклоњена је жаока смрти из људске природе примљена првородним гријехом. Из њеног ожиљка Васкрсењем Христовим набуја непресушни извор воде која тече у живот вјечни (Јн 4, 14). Испуни се Исаијино пророштво које указује на Месију и његово дјело спасења: раном његовом ми се исцијелисмо (Ис 53:4-5; 1Пт 2:24).

 Христова Богочовјечанска личност поистовјећује се са његовим Васкрсењем. Цјелокупно Христово дјело спасења врхуни у овом догађају. Он сам рече: Ја сам васкрсење и живот (Јн 11, 25). Васкрсење је Пасха – прелазак из смрти у живот. Старозавјетна пасха темељи се на догађају из свештене историје који је био привремено избављење од смрти, а новозавјетна на Христовој побједи над смрћу и разарањем њене силе. Васкрсење је нова стварност, а не само један од великих догађаја из далеке прошлости кога се са пијететом сјећамо. Вријеме га не може обухватити јер васкрсење својим спасоносним дејством прожима дане и године, вријеме и вјечност, а понајвише душе вјерних све испуњујући божанском свјетлошћу и вјечним смислом. Наше васкршње славље овдје и сада је живо учешће у свештеној и новој Пасхи Господњој. У претходним данима поста и покајања исписивали смо страдања Христова на својим срцима, а данас смо се сабрали на ову пасхалну радост као саучесници његовог Васкрсења. Ми који смо својим духовним очима видјели понижење и смрт Господњу на Крсту сада у свјелости Васкрсења цјеливамо Крсно Знамење као знак побједе и вјечне Христове славе. Спаситељ је устао из гроба као првјенац из мртвих (Отк. 1, 5) за којим сљедују сви они који у њега вјерују. Иако смрт и даље постоји она је побијеђена и обеснажена. Престала је бити проклетство, изгубила је силу и постала привремена, као сан и капија преласка у живот вјечни и нетрулежни.

Учествујући свим срцем заједно и саборно у овом пасхалном слављу, најприје у храму сједињујући се са васкрслим Господом кроз свете тајне његове, сједињујемо се и једни са другима у братском миру и љубави Божијој. Од тога, драга браћо и сестре, нема ничег пречег ни важнијег. Братско измирење, међусобно разумијевање и љубав чине нас пријемчивим, за Божију благодат која се увијек излива на сабор вјерних у Цркви, а преко ње и на цио свијет.

Господ нам је открио да се смисао живота постиже служењем и љубављу која се жртвује за спасење ближњих: Син Човјечији није дошао да му служе него да служи и даде живот свој у откуп за многе (Мт 20, 28). Из нашег вјековног хришћанског искуства знамо да је у свему што је вриједно помена и похвале уткана жртва и љубав. Наши велики преци су изграђивали и живјели хришћанску етику вјековима његујући вриједности чојства и јунаштва. Они су свједочили да је за опстанак породице народа и државе поред материјалног богатства важно и духовно, стим што је ово друго важније и трајније. То велико насљеђе дјелује на нас као унутрашњи покретач да у овом времену стваралачи и истрајно умножавамо добро у овом свијету свједочећи своју вјеру не само ријечима него и богоугодним дјелима.

У ове свијетле дане радујемо се што се са више страна из наше отаџбине чују позиви на свенародно помирење и надамо се да ће нове генерације, уз Божију помоћ, успјети да превазиђу старе, најчешће вјештачки изазване, подјеле и раздоре у нашем народу. Важан корак у том правцу већ је учињен доношењем Закона о слободи вјероисповијести и потписивањем Темељног уговора између Српске Православне Цркве и Црне Горе. Свеопшта слобода вјере и равноправност свих цркава и вјернских заједница су важни предуслови за унутрашњу стабилност и хармонију сваке државе, нарочито Црне Горе која баштини богато насљеђе различитих вјера и култура. Уколико се најистакнутији и најодговорнији људи у нашој отаџбини стварно буду заузели, а надамо се да хоће, за превазилажење речених подјела и братско помирење увјерени смо да ће их огромна већина народа Црне Горе и све вјерске заједнице које у њој дјелују искрено подржати.

Позивамо све вјерне да на овај велики празник принесу Богу своје топле молитве за прекид рата и проливања братске крви у Украјини. Са великом забринутошћу гледамо како украјинске власти, за интерес једне расколничке и неканонске групе сумњивог вјерског идентитета отимају древне и знамените светиње Украјинске Православне Цркве на чијем је челу Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине господин Онуфрије. То није само кршење вјерских права и слобода, него, нажалост, државни терор и покушај затирања изворног православља у Украјини. Гледајући како ова распета Црква почевши од њеног поглавара, архијерејâ, свештенства, монаштва и вјерног народа смирено и храбро трпи увреде, клевете, пљачке и отимање храмова, истрајавајући на голготском путу Христовом увјерени смо да ће Господ на њу излити своју милост и да ће она послије љутих страдања и гоњења изаћи пред лицем цијелог свијета ојачана хиљадама нових исповједника и мученика.

Страдања која данас трпи Украјинска Православна Црква претрпјела је и наша света Црква много пута у својој историји. Иста таква страдања, ако не и гора, претрпјели су православни Срби на Косову и Метохији, од стране албанских терориста од 1999. до 2004. године. Несумњиво да је то вријеме родило многе српске косовско – метохијске мученике пострадале за име Божије и вјеру православну који ће у будућности, кад Богу буде угодно, заблистати светошћу своје жртве на небу наше Цркве. Страдање нашег народа на светој завјетној српској земљи продужило се до дана данашњег и ко зна кад ће престати. Видимо, међутим да се истовремено цио српски народ све више везује за своју распету браћу и светиње. Свједоци смо да наша благочестива духовна чеда из Црне Горе нарочито млади редовно одлазе на свете службе и поклоњење светима у Пећку Патријаршију, Високе Дечане, Грачаницу, Девич и остале немањићке косовско – метохијске светиње. Сви вјерни знају да је Косово наш свети и непоколебљиви престо. Што смо ближи њему ближи смо Богу. Ако га свагда имамо у своме срцу, ако га се не одречемо, без обзира на пријетње и притиске имаћемо достојно мјесто под капом небеском, раме уз раме са осталим историјским и просвећеним народима.

Обједињени и ојачани нашим заједништвом у Христу Васкрсломе дужни смо његовати саборност и борити се за што бољи квалитет живота. Да бисмо то постигли треба са највишег нивоа обратити пуну пажњу на образовање и васпитање дјеце и омладине. Светој Православној вјери је својствено да се поред његовања духовности бави просвјетом и културом. Као што смо то радили у прошлости наставићемо и убудуће. Поносно истичемо да ћемо ове године прославити велики јубилеј цетињске Богословије, 160. годишњицу од њеног оснивања. Њен значај је толики да се историја црногорског школства средњег и високог нивоа не може без ње замислити. Божијим промислом, баш на ову јубиларну годишњицу, ове 2023. године почеће са радом акредитована Православна гимназија Светог Саве у Подгорици. Увјерени смо да ће наша гимназија својим радом показати како се најквалитетније свјетско и вјерско образовање међусобно не искључују него допуњују, да молитва не ограничава него поспјешује учење и размишљање.

Просвијетљени пасхалном радошћу позвани смо да оплемењујемо друштво, ширимо оптимизам и љубав, да будемо свјетлост свијету (Мт 5, 14). Оснажимо се братским јединством у љубави Христовој, чувајмо духовно насљеђе Светог Саве и Његоша, Светог Василија острошког и Светог Петра цетињског.

Помолимо се сви заједно у слободи славе дјеце Божије да Господ излије свој мир и благодат на дјецу и омладину, на старе и младе, на цијелу своју Цркву и на све оне којима је милост и помоћ Божија потребна. Дијелећи са вама драга браћо и сестре, свеопшту пасхалну радост срдачно вам честитамо свијетли празник Васкрсења Христовог са вјечно радосним поздравом:

Христос васкрсе!

Ваистину васкрсе!

Коментари 0
Повезане вијести
Све везано за Светог Саву је свијетло, узвишено и величанствено Све везано за Светог Саву је свијетло, узвишено и величанствено
Митрополит Хризостом: Свијет је суштински потребно промијенити Митрополит Хризостом: Свијет је суштински потребно промијенити
Сутра читање васкршње поруке Сутра читање васкршње поруке
Најчитаније
  • Годишњица смрти Мике Антића - "Ако ти јаве: умро сам, не веруј то не умем“
    8h 34m
    0
  • Требињци уловили сома на Билећком језеру, дужине скоро два метра
    21h 27m
    2
  • У саобраћајној несрећи у Невесињу погинула осамнаестогодишња дјевојка
    7h 5m
    0
  • Хан Пијесак: Прва тракторијада окупила око 20 учесника (ВИДЕО)
    5h 3m
    0
  • Кафе “Пинки” побједник турнира “Коран 2024”
    9h 17m
    0