Рођен је 1832. године у Српској Црњи, у свештеничкој породици. Уочи револуционарне 1848. године био је студент умјетничке академије у Пешти, али је због револуционарних догађаја морао да је напусти. Вративши се у родни крај продужио је да учи сликарство код Константина Данила, чувеног сликара тог доба, тражећи сопствени умјетнички израз и продубљујући своја општа знања.

У револуцији 1848-1849, иако шеснаестогодишњак, учествује као добровољац. Када се револуција завршила поразом, написао је: „Ах, зашта гинусмо и страдасмо – а шта добисмо.“

Гоњен немаштином прихвата се разних послова стално мијењајући мјесто боравка, али се врло брзо упућује у Беч да настави студије сликарства. У Бечу се креће у умјетничким круговима са Бранком Радичевићем и Ђуром Даничићем.

Још дуго му је живот био обиљежен сталним мијењањем мјеста боравка, да би се крајем 1857. настанио у Србији гдје ради као сеоски учитељ и као гимназијски учитељ сликања. У то вријеме борави и у манастиру Враћевшница гдје црта неколико историјских портрета које поклања манастиру.

Ђура Јакшић је био истакнути родољуб што је представио низом својих пјесама међу којима је најрепрезентативнија пјесма ,,Отаџбина“. „Отаџбина“ је искрен, снажно интониран и надахнут израз родољубља и антитурског расположења уочи рата са Турском 1876. године. Њен постанак и својеврсну поетску снагу узроковале су прилике и догађаји у контексту мучног и тешког живота народа под Турцима, као и пораст општенародног незадовољства и отпора. У ,,Отаџбини“ је основна родољубива мисао спремност и ријешеност народа да се бори, да одбије сваку најезду непријатеља, да сачува слободу сваког камена и сваке стопе земље.