Представа "Мала сирена" Д‌јечијег позоришта Републике Српске отвориће јубиларни 25. Међународни фестивал професионалних луткарских позоришта за д‌јецу "Лут фест", који ће од 22. до 27. септембра бити одржан у Источном Сарајеву у организацији "Форум театра" из овог града, удружења од значаја за културу Републике Српске.

Учешће ће узети позната луткарска позоришта из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије, Русије, Бугарске, Јерменије, Јужне Кореје и Мађарске.

Најмлађа публика током шест дана фестивала, између осталих, имаће прилику да погледа представе "Утопија" Луткарског казалишта Мостар, "Сњежана и седам патуљака" Позоришта лутака "Пинокио" Београд, "Сашине приче" театра из Санкт Петербурга,  "Зец и пас" Позоришта лутака "Пинокио" из Београда, "Дрвосјеча и небеска вила" корејског позоришта, "Кад имаш кућног змаја" Државног луткарског позоришта из бугарског града Сливен, "Змајић Оги" Народног позоришта "Тоша Јовановић" Зрењанин, те "Алиса у земљи дрвећа" Крушевачког позоришта, а Витомир Митрић, директор "Лут феста", више о програму фестивала и самом луткарству говорио је за "Независне".

НН: Колико је у постратном времену било тешко основати овај фестивал и очувати га да траје досадашњих четврт вијека?

МИТРИЋ: Занимљиво је питање и одговор би био у контексту кроз шта је све прошао "Лут фест", трајао и одржавао своје представе. О томе говори број земаља које су учествовале на фестивалу, а то је с овом годином 44 земље и више од 200 представа. Није било једноставно, али ентузијазам и велика жеља да се тај један позоришни сегмент одржи у Источном Сарајеву и да буде просперитет што се тиче културе у својој средини условили су да стигнемо до овог јубилеја.

НН: Овогодишњи мото фестивала је "Језик луткарства", а гости Вам долазе из седам земаља. Колика је предност овакве врсте фестивала у односу на остале, јер кажу да луткарство говори свим језицима свијета?

МИТРИЋ: Представе које су селектоване на овај фестивал говоре тим језиком луткарства, па је такав и овогодишњи мото. Дакле, нема препреке у умјетничком изразу, већина представа је без језика, али говоре тим језиком душе и језиком луткарства. С друге стране, и публика, односно д‌јеца у Источном Сарајеву, је већ навикла на такве врсте представа. У почетку је било проблема кад чују да представа долази из неке земље ван нашег говорног подручја, међутим свијест у том сегменту се изузетно промијенила код родитеља, школа и вртића који појединачно или организовано д‌јецу доводе на фестивал, тако да то можемо сматрати великим успјехом.

НН: По Вашем искуству, у којим земљама свијета је луткарство најразвијеније и чија школа луткарства је посебно на цијени?

МИТРИЋ: Могао бих рећи да све земље имају специфично луткарство, оно које је традиционално у одређеној средини. Међутим, мислим да је бугарски образовни систем највише напредовао у односу на Пољску, Чешку и Словачку, гд‌је је такође развијено луткарство. Бугари имају академију која највише држи до луткарства, тако да су они у том сегменту постигли највећи успјех и имају највише позоришта. Мислим да само у Софији има педесетак позоришта и самосталних позоришних трупа, тако да је луткарско позориште изузетно развијено у Бугарској, а ми управо сарађујемо са професорима Боњом Лунговим и Константином Каракостовим који су ове године на фестивалу у стручном и жирију публике и критике.

НН: С тим у вези, реците нам нешто о овогодишњем програму?

МИТРИЋ: Ове године је у селекцији било 30 представа. Ми смо се одлучили за 11 представа које су задовољиле критеријуме овогодишње селекције и мота "Језик луткарства". Те представе су, може се рећи, специфичне по самом изразу, а и по истраживању у луткарству, тако да ће публика имати прилику да погледа 11 представа у званичном програму. Неколико представа ће се репризирати да бисмо успјели задовољити потребе Источног Сарајева, као и публике из општина источног дијела Републике Српске, која ће долазити у Источно Ново Сарајево. Ту ће се играти представе на сцени Народног позоришта и сцени Културног центра Источно Ново Сарајево.

НН: Наравно, имате и пратећи програм?

МИТРИЋ: Пратећи програм замишљен је кроз интерактивне радионице. Имамо једну радионицу коју организује позориште из Јужне Кореје. То је радионица израде традиционалних корејских маски, које ће учесници израђивати уз музику. Друга радионица је израда предмета од балона и анимација тих предмета. Ријеч је такође о интерактивној радионици са публиком, која је уједно и учесник. Имаћемо и промоцију књиге Вахида Дураковића о бијеналу луткарства у Бугојну, а ту је и мастерклас предавање професора Лунгова и Каракостова. Предавање је на тему разлике између драмског и луткарског при игрању позоришних представа, тако да можемо бити задовољни пратећим програмом који је едукативни и интерактивни, али било је година када смо имали доста обимнији пратећи програм. Ову годину смо концентрисали на луткарске представе и овај програм који сам вам рекао.

НН: Када се говори о "Лут фесту" увијек се прича и о децентрализацији културе. Да ли је децентрализација само мртво слово на папиру или има своју тежину у пракси?

МИТРИЋ: Ми када говоримо о децентрализацији, у ствари не говоримо о децентрализацији на републичком нивоу, него о децентрализацији културе Источног Сарајева и општина у источном дијелу Републике Српске. "Лут фест" има циљ да д‌јецу из других општина која немају прилику да прате било каква позоришна догађања доведемо у позориште и откријемо им ту магију. Ми смо и претходних година такође имали играње представа у градовима и општинама источног дијела Републике Српске, а ове године смо том програму дали већи значај јер ће д‌јеца долазити у Источно Сарајево, гд‌је ће на сцени Народног позоришта гледати представе. Мислим да се децентрализација може сматрати једним изузетно добрим потезом и да би други фестивали такође томе требало да посвете пажњу.

НН: За крај, да ли сте задовољни подршком надлежних?

МИТРИЋ: Иако је фестивал у потпуности спреман за реализацију, још нису обезбијеђени финансијски услови за реализацију фестивала, али очекујемо да ће на састанку Организационог одбора који ће се одржати до краја седмице, а чији је предсједник Љубиша Ћосић, градоначелник Источног Сарајева, ријешити питање финансирања фестивала. Овд‌је бих поменуо да имамо и скромну финансијску помоћ Министарства културе и информисања Републике Србије, те само једног спонзора, а то је бронзани спонзор фестивала, компанија "Бамби".