Влада Републике Српске у наредном периоду очекује смањење нивоа штетних посљедица пандемије новог вируса корона по економију, а израженији опоравак очекују у другој половини године наредне године. 

Ове године предвиђен је пад бруто домаћег производа за 3,5 одсто.

– Већ наредне године пројектовали смо раст од 2,6 одсто. Дакле, очекујемо да се смањи ниво негативних последица пандемије, а нарочито у другом полугодишту 2021. године – каже министарка финансија РС Зора Видовић.

Раст БДП планиран је и 2022. и 2023. године по стопи од 3,3 одсто.

Министарка Видовић поручује да ће наредне године бити настављене реформе тржишта енергетике, транспорта, здравства, тржишта рада и школства.

Ове године предвиђен је пад бруто домаћег производа за 3,5 одсто.

– Већ наредне године пројектовали смо раст од 2,6 одсто. Дакле, очекујемо да се смањи ниво негативних последица пандемије, а нарочито у другом полугодишту 2021. године – каже министарка финансија РС Зора Видовић.

Раст БДП планиран је и 2022. и 2023. године по стопи од 3,3 одсто.

Министарка Видовић поручује да ће наредне године бити настављене реформе тржишта енергетике, транспорта, здравства, тржишта рада и школства.

Влада РС по хитном поступку утврдила је Приједлог буџета РС за наредну годину од 3,795 миљарди КМ, што је за 159 милиона КМ више него ове године.

Разлог су планирана задужења и повећање пензија. Такође, утврђен је Приједлог програма економских реформи 2021-2023, који дефинише 20 реформских мјера у осам структурних области.

Из Владе поручују да су ове значајне документе усагласили са социјалним партнерима.

Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС, за Српскаинфо оцјењује да су ревносно заступали ставове о приоритетном доношењу неколико закона из области права радника, затим доношење стратешких докумената у корист радника

Траже повећање најниже плате и доношење општег колективног уговора и појединачних колективних уговора.

– Осим доношења закона о удружењима и фондацијама, све друго је уврштено у економске реформе – истиче Мишићева и додаје да је чињеница да су приходи у буџети мањи због посљедица пандемије, али да права запослених у јавном сектору остају непромјењена.

Што се тиче запослених мимо јавног сектора, Мишићева каже да Савез синдиката заступа став да је потребно повећати најниже плате са 520 на 550 КМ.

– Послодавци сматрају да је тај захтев безобразан. Најнижа плата се односи на око 17.000 радника и то повећање није толико оптерећење и у пандемији – сматра она.

Мишићева додаје да очекује од Владе РС да се одреди по питању повећања најниже плате.

Додаје да очекује да ће наредне године бити донесен закон о измени и допуни Закона о раду на којем Радна група већ дуже вријеме интензивно ради.

Такође, очекује да наредне године буду донесени и закони о заштити здравља на раду и о мобингу.

Саша Тривић, предсједник Уније удружења послодаваца РС, за Српскаинфо каже да предвиђени раст БДП наредне године не значи враћање на стање прије пандемије већ лагани опоравак од пада економије.

– Требаће неко вријеме да се вратимо на пријашње стање. Углавном, рекао бих да су пројекције реалне. Једино су, по мени, непознанице угоститељство и туризам. Нико не зна шта ће се ту дешавати јер нико не зна до када ће на снази бити постојеће мјере широм свијета – додаје Тривић.

Такође, послодавци немају назнаке по којима би наредне године могло бити масовније отпуштање радника.

– Очекујем, дакле, да ситуација буде боља него што смо мислили. Рецимо, металски сектор се захуктао, неко има и више посла. Битно је да индустрија нема проблем – поручује Тривић.