Једну од највећих енергетских криза Република Српска дочекала је без било каквих залиха, због чега сада по хитном поступку и „папреним“ цијенама купује гориво, иако је до прије неколико година у свом власништву имала два нафтна терминала у која је могла да складишти 32,6 милиона литара горива.

Да је искористила те капацитете и купила гориво прије двије године када је коштало 1,45 КМ по литру, Српска би уштедјела чак 50 милиона КМ мање.

Република Српска је, приликом приватизације Нафтне индистрије, руском „Њефтегазинкору“, практично поклонила нафтне терминале у Врбањи у Бањалуци и Брезичанима код Приједора, да би их послије неколико година Руси вратили Српској у замјену за отпис милионских пореских дугова „Петрола“ (садашњег „Нестро петрола“).

Терминали су враћени Робним резервама Републике Српске које их никад нису ставиле у функцију јер је за њихову реконструкцију, према процјенама тадашњег руководства Робних резерви, требало извојити неколико милиона КМ, а које то предузеће није имало.

Због нагомиланих дугова према Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ и пропасти сарадње са „Фармландом“ Робне резерве су прије пет година отишле у стечај, а Српска остала без било каквих резерви.

Нафтни терминал у Приједору у међувремену је у поступку стечаја продат  предузећу „Хифа оил“ за 1,5 милиона КМ, док онај у Врбањи још није ни понуђен на продају због неријешених имовинских односа.

ЕРС по хитном поступку набавља 10 милиона литара дизела

За то вријеме Република Српска по хитном поступку и далеко већим цијенама него што су биле прије само неколико мјесеци купује гориво за потребе термоелектрана у Угљевику и Гацку.

„Електропривреда Републике Српске“ покренула је преговарачки поступак без објаве обавјештења за хитну набавку дизел горива.

- Предмет овог поступка је хитна набавка дизел горива (полугодишње количине неопходне за функционисање РиТЕ „Гацко“ и РиТЕ „Угљевик“ у износу од 10.214.650 литара) која ће се лагеровати у расположивим танкерима (Републике Српске, робних резерви и слично) у складу са одлуком Владе Српске од 3. марта - наведено је у информацији ЕРС о преговарачком  поступку.

Од понуђача се траже само два услова када је у питању техничка и професионална способност, а то је да је овлашћен за продају и складиштење дизел горива и да има на располагању капацитете за складиштење и чување количине горива коју ЕРС намјерава купити.

Цијена горива на пумпама се сада креће око три КМ и дупло је виша него прије двије године када се дизел могао сипати и по цијени од 1,45 КМ.

Сада ће 10,2 милиона КМ, ЕРС платити више од 30 милиона КМ, док је прије двије године ту количину могла купити за дупло мање новца.

Гавран: Само код нас Робне резерве и „Лутрија“ могу пропасти

Економски аналитичар Игор Гавран каже за Capital да смо јединствен случај у свијету гдје предузеће попут Робних резерви оде у стечај, а предузеће попут „Лутрије“ буде у губицима или дуговима.

- Робне резерве су стратешка фирма и уколико се иоле нормално води немогуће је да оде у стечај зато што може зарађивати само од кориштења робе која је у резервама. Дакле, било је тешко такво предузеће одвести у стечај, а с друге стране, то је толики стратешки губитак за РС не само у садашњој ситуацији, него генерално. Оне су увијек потребне и не би се смјело догодити ни под каквим околностима да их нема - сматра Гавран.

Нагласио је да ће било каква набавка горива у овим околностима коштати драстично скупље, док су тако драгоцјени објекти попут терминала недоступни и неискориштени.

Каже да ни ФБиХ није у много бољој ситуацији него Република Српска, иако она и даље има робне резерве и имају их и кантони.

- Једини разлог због којег се чини да је ФБиХ у бољој ситуацији у односу на Републике Српске је што она има робне резерве, а у Републици Српској су потпуно пропале. У ФБиХ резерве постоје, али постоји и велика нетранспарентност, веома је тешко доћи до информације колико се уопште било чега налази у тим резервама, тако да је тешко рећи колико оне сигурности улијевају. С друге стране, оне се углавном не користе, нема интервенције на тржишту да би се цијене смањиле, као што то чини Србија - закључио је Гавран.

Робне резерве Републике Српске отишле су у стечај 2017. године због презадужености.

Предузеће је имало милионска дуговања према Управи за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, а један од проблема у пословању био је и уговор са „Фармландом“, с обзиром на то да су том предузећу на чување дали краве и житарице, а да су на крају остали без свега.

Пише: Марина Ч.Љубојевић