Чињеница да се „свијет мијења“ утиче на све нас и дотиче сваког човјека. Због глобалних промјена, пред нас се поставља захтјев да се прилагођавамо, да мијењамо своју свакодневицу и навике, усвајамо нове начине понашања. Много се пише и слуша о томе како се поједине групе људи носе са овом ситуацијом.
Оно што ријеђе чујемо јесте позиција и начини функционисања особа које поред тренутних захтјева за адаптацијом, имају и свакодневне, додатне потешкоће са адаптацијом, а то су дјеца са сметњама у развоју, као и људи који брину о њима.
Дјеца са сметњама у развоју уче и савладавају различите вјештине индивидуалним темпом, најчешће уз помоћ асистената, родитеља, стручних лица (логопед, дефектолог, психолог). Оно што им је важно јесте рутина коју успостављају током рада. Потребно је много времена, труда и улагања како би се та рутина постигла и учврстила. Значајан ресурс који повећава квалитет њиховог живота јесте социјализација, односно провођење времена у подржавајућој околини коју чине родитељи, наставници, вршњаци у школи, дневном боравку, стручна лица.
Ових дана посебан изазов се ставља пред њихове родитеље, јер морају брзо да се прилагоде новонасталој ситуацији, да приближе дјеци шта се дешава и објасне зашто већ мјесец дана немају уобичајену свакодневницу. Потребно је да осмисле нове садржаје и прилагоде старе. Овакве свеобухватне промјене код ове дјеце могу да доведу до повећане фрустрације, немира и неријетко до појаве навала бијеса и агресије, што додатно усложњава родитељске напоре.
Да би се олакшала нова свакодневница, значајно је да се организује дневни распоред, који би садржавао оне елементе који су постојали и раније, али сада у прилагођеној форми. То су вријеме за учење, праћење наставног програма и писање задаће, вријеме за учествовање у кућним обавезама према узрасту дјетета, као и слободно вријеме (креативне игре спрам интересовања дјетета). Важно је да распоред буде досљедан сваког дана, односно да се извршавају активности према утврђеном редослиједу. Стручна лица ‘онлине” могу помоћи родитељима у осмишљавању нових активности или у наставку реализовања старих према индивидуалним потребама дјетета, али и бити савјетодавна подршка родитељима у превазилажењу њихове узнемирености.
Осим стручних лица, битан извор подршке јесу комшије, родбина, пријатељи, који свакодневницу могу олакшати, дружити се „онлине“ са родитељима и дјецом, одмјенити родитеље на пар сати и бринути се о дјеци, уколико је то могуће, или просто позвати и питати „како си?“. Такође, важан је боравак на отвореном. Највећи број дјеце са сметњама у развоју има успостављену навику шетања или боравка у природи, чији су бенифити вешеструки – појачан имунитет, релаксација, боља просторна оријентација, физичка активност. Због свега овога, неометано кретање је од великог значаја. Уопште говорећи, свима нама значи подршка током овог изазовног периода, али посебно је значајна осјетљивијој популацији, којој је потребно да осјети да смо ту за њих, да су нам важни и да нам је битно како се осјећају.
И зато позовимо их.
(Теона Пејић, психолог и практичар трансакционе анализе)
У Републици Српској су већ више од мјесец дана на снази епидемиолошке мјере усљед вируса корона. На снази је и ограничено кретање.
Наш живот је промијењен, никоме више свакодневница није иста. Са проблемима се суочавамо као и остатак свијета.
Проблем може бити већи јер не знамо колико ће ово стање да траје и то изазива неизвесност.
Српскаинфо и Друштво психолога ће у наредним данима покушати дати одговоре на нека питања како би свакодневица била лакша и једноставнија.