Један од најбољих српских студената икада, спрема докторат у Лозани.

Београђанин Војислав Глигоровски (24) успио је оно што прије њега у Србији нико није!

Истовремено је дипломирао на Електротехничком и Биолошком факултету у Београду са беспрјекорним резултатом. Свих 87 испита, на оба факултета – положио је са десеткама!

Несвакидашњи таленат будућег научника, препознали су на швајцарском универзитету EPFL у Лозани, гдје је примљен на докторске студије – преко реда, без мастера! А овај чудесни младић од свега највише жели да једног дана научноистраживачки центар отвори у својој Србији.

Школа је Војиславу, одувијек ишла глатко. Завршио је Математичку гимназију као вуковац и освојио више од 50 награда на општинским, окружним и републичким такмичењима из физике, хемије, биологије, математике, чак и из историје.

Са 17 година, постао је најмлађи члан МЕНСА. Говори течно енглески, шпански и француски, а разумије и руски. Математичкој гимназији највише је захвалан за знање које је стекао што му је олакшало студиј на ЕТФ, а због своје свестраности ријешио је да упише и Биолошки факултет. Хтио је да проба да ли може оба истовремено, а завршило се са наградама за најбољег студента на оба факултета!

– Све је ствар избора приоритета и добре организације – каже Војислав. – У Математичкој гимназији сам прије свега стекао добре темеље, радне навике и приступ проблемима са ставом да ниједна препрека не дјелује као несавладива. Уз то, имали смо одличне професоре, не само из стручних предмета, математике, физике и информатике, него и из “споредних” попут биологије и хемије.

Послије завршене гимназије могао је да бира гдје ће да се упише, отворила су му се и врата чувене Сорбоне, али је одлучио да остане у Београду. И није се, каже, покајао.

– Био сам пресрећан када сам се уписао на тадашњи факултет “Пјер и Марија Кири”, Сорбону, али због превисоких трошкова живота нисам имао прилике да тамо и одем – каже наш саговорник. – Остао сам у Србији и из неодлучности пробао да студирам оба факултета. А знање стечено на Београдском универзитету пружило ми је могућност за даље студије на Кембриџу, Оксфорду и циришком ETH на ком је студирао и Алберт Ајнштајн.

Војислав је на крају изабрао Швајцарску, и од 2018. године је на факултету у Лозани, гдје се директно уписао на докторске студије. Тренутно је на другој години у програму квантитативне и рачунарске биологије, са пољем истраживања: системска биологија и биофизика.

– Мој пројекат је фокусиран на особине ћелија које природа није истражила, већ их ми конструишемо у лабораторији – објашњава Глигоровски. – Програм на EPFL-у у Лозани је такав да омогућава бављење истраживањима од првог дана.

На осталим програмима то није случај и углавном је прва година посвећена предавањима. А сматрао сам да имам довољно теоријског знања и професори одавде су се сложили са тим. Осим тога, вјерујем да је предност што на факултету могу да говорим и француски и енглески.

Послије докторских студија Војислав планира да се врати у Србију. Волио би да остане у науци и настави да се бави истраживањима, прије свега из системске биологије и биофизике.

То су изузетно младе и недовољно заступљене области код нас, а план ми је да прије него што се вратим у Србију стекнем довољно искуства и знања како бих могао релативно самостално да се бавим науком – каже овај младић.

– Волио бих да имам своју лабораторију гдје бих радио на истраживањима која комбинују теорију и експерименте, и која су фундаментална али имају потенцијал за примјену у терапеутици. Тешко ми је да у будућности себе замислим у било којој другој области, осим науке, јер она пружа прилику да откријете нешто истински ново о природи, а уједно даје могућност за креативношћу.

Препреке

Студирање на два факултета није ми било много тешко, али је било административних и организационих проблема – објашњава Глигоровски.

– Иако ђак испуњава све услове да буде на буџету, по нашем закону то смије само на једном факултету.

Тако сам изабрао самофинансирање на Биолошком факултету. У првој години, професор Славиша Станковић, тадашњи продекан, омогућио је да ми факултет плати студије. А организационих препрека је било када се два предавања на два факултета преклопе или када је испит истог дана. Било је и случајева да са једног испита на ЕТФ-у трчим на други на биологији. Није било непремостивих препрека.

Студенти из Србије

Поредећи се са људима одавде стекао сам утисак да је образовање које наш систем нуди много шире и дубље – каже Војислав. – То је највећим дијелом заслуга наших изузетних професора. У Швајцарској се доста инсистира на разноликости људи и њихових интересовања.

Тако на примјер, у групи у којој ја радим, иако се сви бавимо биолошким системима, има физичара, биолога, хемичара, информатичара и математичара.

Свако доприноси својим знањима. На Институту у Лозани има студената из више од 100 земаља, а међу најбројнијим су из наше земље.