Војска Републике Српске (ВРС) није заборављена. И данас она живи у дјелима, постигнућима, записима, преживјелим борцима и у свима нама који знамо колико је коштала ова слобода и који се молимо да мир вјечно траје.

Иза тих ријечи стоје некадашњи припадници ВРС и њени данашњи чувари у оквиру Оружаних снага (ОС) БиХ који су пред обиљежавање овогодишњег 12. маја, односно 33 године од формирања ВРС, истакли да тај датум вријеме не може да избрише.

Након потписивања Дејтонског мировног споразума 21. новембра 1995. у америчкој држави Охајо, којим је стављена тачка на крвави сукоб, ВРС није угашена, али јесте десет година касније. Престала је да постоји 31. децембра 2005, односно првог дана 2006. године, након реформе одбране у БиХ.

Од тада тежак задатак имају припадници Трећег пјешадијског (Република Српска) пука у ОС БиХ који данас славе и двије деценије постојања. Основна улога им је чување успомене на ВРС. На то их обавезују и имена и презимена на зидовима спомен-собе у бањалучкој касарни "Козара", одакле годинама у тишини одјекују ријечи да они отаџбини ништа не дугују јер су дуг својим животима платили, уз поруку "Чувајмо слободу коју су нам даровали да би могли у миру почивати". А страдало их је више од 23.000.

ОДБРАНА

Након првих вишестраначких избора 1990. највише гласова су освојиле три националне странке - СДА, СДС и ХДЗ. Тензије су расле из дана у дан. Срби су, према сјећањима свједока, прегласавани, гурани на маргине, држава за коју су се залагали је пуцала по шавовима. Спас је био у оснивању Скупштине српског народа БиХ у октобру 1991, а 9. јануара наредне године проглашено је формирање Републике Српске.

Рат је био на прагу. Након нелегалног референдума Предсједништво БиХ је 4. априла, без српских чланова објавило општу мобилизацију за цијелу БиХ. Четири дана касније проглашава стање опште непосредне ратне опасности, а 12. априла Алија Изетбеговић издаје директиву Главног штаба ТО БиХ о општем нападу на касарне ЈНА. Хрватске и муслиманске војне снаге су већ постојале, а српска војска званично је формирана, одлуком Скупштине, тог 12. маја 1992. године у Бањалуци.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић и данас, 33 године касније, тврди да је ВРС настала као насушна потреба за одбрану српског народа, вјековних огњишта, слободе и Српске створене 9. јануара као израза воље српског народа и гаранта његовог опстанка.

- Одлуку о формирању војске донијела је Скупштина након референдума о независности БиХ који су организовали муслимани и Хрвати, на коме Срби нису учествовали, низа инцидената и пропалих покушаја да се кроз мировне преговоре сачува мир те изјаве Алије Изетбеговића да ће ризиковати мир за унитарну БиХ као и одлуке о повлачењу ЈНА чиме је српски народ остао без било какве заштите. ВРС и њени припадници су са припадницима МУП-а у току Одбрамбено-отаџбинског рата херојством, јунаштвом, патриотизмом, крвљу, дијеловима тијела и животима исцртали границе Републике Српске, одбранили српски народ, његову слободу и Српску, њен устав и институције - поручио је Остојић за "Глас".

ВРС је, каже, красило јединство, слога, другарство, херојство, одважност, дух патриотизма, национални понос.

- Ношени косовским завјетом, слободарском историјом, херојством и јунаштвом предака одбранили смо слободу и светињу која се зове Република Српска. Поносни смо што смо били припадници славне војске која је у дјело спровела историјску тежњу и сан многих генерација српског народа да се са лијеве обале ријеке Дрине створи формално-правна творевина која ће српском народу гарантовати опстанак, да створимо и одбранимо Републику Српску. Данас, дужни смо да споменемо команданта генерала Ратка Младића, човјека који је у најтежим тренуцима за српски народ стао на чело његове војске, научио нас да неслога и подјеле воде у сигурну пропаст, а да слога и јединство гарантују побједу и опстанак - рекао је Остојић, уз поруку да Срби Трећи пук и његове припаднике доживљавају као пук Војске Републике Српске.

ПАТРИОТИЗАМ

Трећи пјешадијски (РС) пук је један од три пјешадијска пука у ОС БиХ који његује војно насљеђе и идентитет Војске Републике Српске.

Дан пука је управо 12. мај, у знак сјећања на датум када је Скупштина српског народа у БиХ 1992. одлучила да оснује оружане снаге, а онако како и доликује обиљежавају и Видовдан, као крсну славу.

Бригадир и командант Пука Горан Максимовић истиче да Пук чува војно насљеђе и традицију народа и војске Српске.

- Одговорност, обавеза, патриотизам и посвећеност Пука у очувању насљеђа и традиције ВРС, чији смо били припадници, обезбјеђује ефикасну реализацију задатака. И ову годишњицу обиљежићемо достојанствено, како тај датум и заслужује. Данас нас све уједињује осјећај радости, поноса, туге, захвалности и неизмјерног поштовања према генерацији која је сачувала слободу нашег народа - поручио је Максимовић  за "Глас" уочи овогодишњег 12. маја.

Пук је носилац Ордена Немањића, којим га је одликовао предсједник Српске за постигнуте резултате у његовању традиције, што представља и велики подстицај и велику одговорност.

- Одликовање је тешко добити, али још теже га је носити. Памтимо лекције историје. Пук ће часно, поносно и бескомпромисно наставити са извршењем својих задатака - рекао је Максимовић.

Свако обиљежавање Дана ВРС, али и сваки дан је прилика да се поклонимо нашим старијим и да им покажемо како нисмо заборавили да су били бољи од нас.

- Наша православна вјера нас учи да нема на овом свијету веће жртве него принијети свој живот на олтар отаџбине, положити га за своје ближње и свој народ зато немамо право на заборав, мада остаје страх и зебња да ли смо жртву разумјели. Наша слобода плаћена је скупо, животима више од 35.000 како војника тако и цивила, чија су имена исписана на зидовима спомен-собе. Слобода за наш народ није само ријеч, само стање, то је питање живота јер ништа је са слободом све, а све је без слободе ништа. Својом слободом не желимо да угрожавамо ничију слободу, али своју не дамо и бранићемо је. Подвиг и пожртвовање синова Републике служе као подстрек и путоказ на путу слоге и јединства и истовремено нас уче и опомињу да имамо право да се боримо и опстанемо, и да само тако, спремни дочекамо вријеме које долази - истакао је командант Трећег пука уз поруку да младе генерације немају чега да се стиде, већ се, напротив, дјелима предака могу поносити.

АМБЛЕМИ

У Српској тешко да има кућа која у то вријеме није послала барем по једног борца на браник отаџбине, а данас у некима од њих гомилају се амблеми које су на униформама носили српски хероји.

ВРС је, наиме, општи амблем који су све јединице имале, али су и јединице правиле своје амблеме да би били препознатљиви унутар саме војске. Један колекционар који води и профил "Војска Републике Српске" на "Инстаграму" за "Глас" прича да је имао неколико амблема од оца који је био припадник ВРС, али је све почело од 2019, када је сасвим случајно од пријатеља добио пар амблема.

-  За кратко вријеме сам скупио око 100 амблема војске која је имала око 62 бригаде и неколико самосталних јединица, али нису све имале амблеме. Ја покушавам да нађем пар амблема бригада Првог крајишког корпуса, али највише бих волио да у колекцији имам амблем "Вукова са Вучијака" - истакао је овај колекционар.

Сматра да се и скупљањем амблема баштини и чува Војска Српске.

-  Доста амблема смо сачували од бацања и заборава. Треба да што више у јавности показујемо, без стида и бојазни, шта је Војска Републике Српске добро урадила да сачува свој народ - закључио је.

Централна манифестација поводом обиљежавања 33 године од формирања ВРС и 20 година постојања Трећег пјешадијског Република Српска пука најављена је за данас у касарани "Козара" у Бањалуци.

КАКО ЈЕ ПОЧЕЛО

Главни штаб ВРС је формиран у Црној Ријеци, испод Јавор планине код Хан Пијеска, дан прије него што је Скупштина донијела одлуку о формирању војске.

- Формиран је као стручни орган. Ето, за почетак било је нас 12 "жигосаних" који смо тог 11. маја формирали окосницу Главног штаба Војске Српске Републике БиХ, како се тада звала прва српска држава западно од Дрине. У августу држава мијења име у Република Српска, па тим и војска добија назив Војска Републике Српске. Задатак нас дванаесторице је да тој држави створимо оружану силу која ће је одбранити и изборити се за њено међународно признање. Те ноћи смо издискутовали много питања и донијели двадесетак закључака о томе како почети, али и водити наметнути рат - записао је генерал Манојло Миловановића који је у једном од својих радова написао да је добро што ниједна јединица ВРС није прва почела борбено дејство, а да претходно није изазвана од стране непријатеља.

Генерал Ратко Младић је 12. маја отишао на Скупштину у Бањалуку, одређен је за команданта и тако је почело.

11. мај 1992. - формиран ужи дио Главног штаба

12. мај 1992. - Скупштина усвојила одлуку о оснивању војске

28. јун 1992. - положене заклетве

1. јануар 2006. - ВРС престала да постоји

Аутор: Ведрана Кулага Симић