Република Српска је протеклих десетак година изгубила око 60.000 становника по основу природног прираштаја и унутрашњих миграционих кретања, а процес депопулације је и у већем дијелу Југоисточне Европе, објавио је часопис Републичког завода за статистику "Показатељ".

За разлику од овог дијела Европе, развијене земље на европском континенту успијевају да имиграцијом дјелимично ублаже негативне ефекте природног смањења становништва.

- Управо имиграциони прилив радно способног становништва омогућава овим земљама да очувају демографску стабилност и задрже позитиван или неутралан популациони биланс - наведено је у часопису.

Од 2020. до 2024. године број живорођених у Републици Српској био је између 9.118 и 9.309, без израженог тренда раста или пада.

Највише живорођених забиљежено је 2023. године, 9.309, а самим тим, у истој години је забиљежена и највиша стопа наталитета од 8,4 промила.

Просјечна стопа наталитета у ЕУ, према посљедњем расположивом податку из 2024. године, износила је 7,9 промила, што је нешто ниже од стопе наталитета у Републици Српској.

Просјечна доб мајке при рођењу дјетета повећана је са 29,4 на 29,8 година, а при првом порођају достигла је 28,2 године.

Ово је у складу са трендовима у Европи, гдје жене све касније ступају у родитељство због дужег образовања, економске несигурности и тежње ка каријери, наведено је у часопису.

Укупна просјечна доб мајке при рођењу дјетета у земљама ЕУ у 2023. години износила је 31,2 године, а при рођењу првог дјетета 29,8 година.

Такође је указано да се у Српској позитиван тренд уочава у погледу стопе укупног фертилитета, односно просјечног броја дјеце по жени.

Стопа укупног фертилитета, у посматраном петогодишњем периоду, биљежи раст са 1,38 у 2020. на 1,47 у 2024. години, када је забиљежена и највиша стопа укупног фертилитета.

Те вриједности стопа укупног фертилитета су и даље испод нивоа потребног за просту репродукцију становништва, за шта је потребна стопа од 2,1.

Поређење са земљама ЕУ показује да је стопа укупног фертилитета у Републици Српској релативно слична европском просјеку који је у 2023. износио око 1,38 дјеце по жени.

То значи да се фертилитет у Републици Српској у 2024. години од 1,47 нашао нешто изнад европског просјека.