Гатачком говеду које представља симбол Гацка и богатство Републике Српске пријети изумирање, због чега улажу максималне напоре да би сачували ту аутохтону расу, од које и данас живе бројна херцеговачка домаћинства.
У мисију очувања специфичне расе говеда укључили су се и локални и републички ниво, реализујући пројекат генотипизације и заштите гатачког говеда, које заокупља пажњу пролазника које пут нанесе кроз ову општину, с обзиром на то да се од свих осталих разликује својим изгледом.
Инжењер пољопривреде Душан Андријашевић из Земљорадничке задруге Гацко испричао је за “Глас Српске” да је гатачко говедо највише заступљено у Гацку, већ 130 година, али да га има и у околним општинама, Билећи, Невесињу, Љубињу и у једном дијелу Калиновика.
- Ријеч је о веома издржљивој раси, која обитава на надморској висини која премашује 900 метара, карактеристичне је сиве боје и представља статусни симбол наше општине. Краве су масе од 470 до 500 килограма, висине гребена 125 центиметара и дужине трупа око 150 центиметара. Тежина новоотељене телади је око 34 килограма - испричао је Андријашевић и нагласио да је једна од карактеристика и велики проценат млијечне масти, који понекад премашује и шест процената.
Ова врста говеда, појаснио је, у просјеку годишње даје од 3.600 до 4.500 литара млијека по грлу, у зависности од тога да ли се узгајају на фарми или у властитом узгоју. Од млијека се припремају надалеко познати гатачки сир и кајмак.
- Женке се веома лако теле, а животни вијек гатачког говеда је од 15 до 17 година - рекао је Андријашевић.
Испричао је да је гатачко говедо настало у доба Аустроугарске, која је дошавши на простор широког Гатачког поља за потребе војске тражила веће количине млијека и меса.
- Тада је дошло до укрштања домаће краве буше са аустријским расама говеда и добијена је нова оплемењена раса. Створено је гатачко говедо, које је све до данас опстало у овим крајевима - прича Андријашевић.
Наглашава да се кроз пројекат који реализује Институт за генетичке ресурсе на челу са професорицом Јеленом Никитовић, у сарадњи са Задругом и уз подршку општине Гацко, настоји утврдити колико је остало грла аутохтоне расе гатачког говеда.
- Дугорочни план је да се сва грла за која сумњамо да могу бити аутохтона раса испитају генотипски и на крају заштите да би и даље обитавала на овом подручју - истакао је Андријашевић и подсјетио да је ово била доминантна раса крава на подручју Гацка све до деведесетих година, али да данас пољопривредници у зависности од потреба узгајају и неке друге расе говеда.
Сваке године Гацко окупи велики број сточара на изложби која је најпознатија у Херцеговини.
Банка гена
Душан Андријашевић је испричао да су обилазећи домаћинства између осталог узимали и узорке за банку животињских гена. Појаснио је да ће након што заврше комплетну анализу имати јасну слику генетичког профила сваке јединке.
