У Републици Српској још се тражи баланс између интересовања ученика и потреба тржишта рада.
Занати су све потребнији, али све мање популарни.
Ове године у први разред средњих школа уписано је 9.278 ученика, а само 650 у дефицитарна занимања.
Иако су неке школе понудиле дефицитарна занимања, интересовања ученика су ипак била другачија.
- У школама гдје је била планирана комбинација заната аутомеханичар и лимар нисмо успјели да упишемо оба занимања. На крају смо поднијели захтјев Министарству за измјеном плана уписа гдје је умјесто те комбинације уписано одјељење аутомеханичара и то минимално одјељење са 16 ученика. Занимање лимар није било интересантно ученицима завршних одјељења основних школа без обзира на то што смо се ми водили потребама привреде - каже Горан Грујић, директор ТШЦ Каракај.
Док занати нису превише тражени, струке попут медицине, економије, рачунарства су и даље међу популарнијим у школама у Српској.
- Као и претходних година највеће је интересовање за техничаре рачунарства и програмирања, ИТ техничаре и од ове године нови смјер техничар мултимедије. Ти су се разреди попунили одмах први дан по упису - истиче Борис Брајовић, директор Средње школе "28. јуни" Источно Ново Сарајево.
У СШЦ "Петар Кочић" у Зворнику ове године уписано је више ученика од планираног. Из школе поручују да интересовања младих варирају из године у годину, а већ планирају и увођење нових занимања у складу с потребама тржишта.
- Размишљања смо да ћемо увести нешто од пољопривредне струке, тих трогодишњи занимања, кад су у питању пекари месари, гдје имамо адекватну праксу у нашем ресторану. Вјероватно ћемо наредне године промјенити ово занимање кувар- конобар и уписати нека нова која су тражена на тржишту рада - каже Биљана Писић, директорица СШЦ "Петар Кочић" Зворник.
Светлана Чолаковић, директорица Средњошколског центра “Источна Илиџа”, каже да планирају повећати ниво сарадње са Заводом за запошљавање.
- Морамо мало боље да ослушкујемо тржиште рада, и ма колико год то звучало нереално, мислим да морамо да се прилагодимо потребама и интересовањима ученика 21. вијека - каже Чолаковић.
Док неке школе још усклађују интересовања ученика с потребама тржишта, у Бијељини истичу да већ годинама уписну политику прилагођавају између осталог и захтјевима привреде.
- Тако да ми само развијамо ту уписну политику која је одређена потребама тржишта рада и развојем индустрије и грађевинског сегмента на територији града и у складу са тим смо пројектовали занимања и мислим да се то реализује и наравно одржавамо потребу да се велики број ученика посвете даљем образовању - објашњава Душко Ђурић, предсједник Актива директора средњих школа регије Семберија.
Преко 9.000 ученика уписано је у први разред средњих школа у Српској, али само 650 њих изабрало је дефицитарна занимања.
Зато, стручњаци упозоравају да Министарство мора имати кључну улогу у стратешком планирању како би се образовни систем коначно прилагодио реалним потребама тржишта.
- Ево конкретно у Источном Сарајеву колика је експанзија у архитектури, а немамо грађевинску школу, да школујемо дјецу у том правцу. Да нисмо размишљали да ће се град ширити. Али смо требали размишљати, дајте да имамо свој кадар. Да не долазе из иностранства да праве те зграде - каже социолог Владимир Васић.
И ово је само један од примјера несклада између онога што тржиште тражи и онога што школе нуде. Многи након школовања одлазе из земље због ниских плата и лоших услова, па се дешава да образујемо кадар за друге државе.
- Такође поједини занати можда нису атрактивни, али су итекако неопходни, каже Васић и додаје:
- Наравно треба нам на факултетима дјеце, треба на универзитетума, али треба нам и занатлија. Људи који ће сутра знати да раде конкретне ствари. Ми ћемо врло брзо доћи у ситуацију да ћемо водоинсталатера плаћати као неурохирурга, па изволите господо. Ако имате пара плаћајте.
Васић подсјећа да је у друштву гдје је срамота уписати занат, а промовише се инстант знање тешко мотивисати младе да бирају паметно.
Нова школска година доноси прилику да се коначно нађе баланс између тржишта и интересовања ученика, те да се подстакне упис у занимања без којих друштво не може, а која ће, када их нестане, постати најтраженија. Уз то, младима треба дати разлог да остану, а не да одлазе из земље.
