Трговци, шивачи, возачи, конобари, тесари, зидари, столари и пекари само су нека од занимања која ће бити међу најтраженијима у овој години у Босни и Херцеговини, показују подаци ентитетских завода за запошљавање, међутим, према ријечима наших саговорника, све их је мање.

Према подацима Завода за запошљавање Републике Српске, када је ријеч о планираном запошљавању нових радника у 2026. години, доминираће услужни сектор.

- Трговина и угоститељство предњаче, при чему су продавци и конобари два најзаступљенија занимања. Постоји велика концентрација занатских занимања у вези са грађевином, зидари, тесари, столари, што указује на снажну активност у овом сектору. Возачи тешких теретних возила се високо котирају. Велики број радника за једноставне послове сугерише потребу за мануелном радном снагом која не захтијева високу специјализацију - наводи се у Истраживању тржишта рада у Републици Српској.

Која занимања ће бити најтраженија у БиХ у 2026.

Тако ће међу најтраженијим занимањима, поред раније поменутих, бити и кувари, грађевински столари, складишни службеници, али и радници за једноставне послове у производњи. Слични трендови и у Федерацији БиХИ у Федерацији Босне и Херцеговине, према истраживању Федералног завода за запошљавање, занимања трећег и четвртог степена стручне спреме биће најтраженија у овој години.

Тако се на том списку налазе и цалл оператери, бравари, кројачи, складиштари, кувари, заваривачи, машински техничари, ЦНЦ оператери, армирачи и други.

- Исказана је и велика потражња за помоћним радницима у производњи – наводе из Федералног завода за запошљавање.

Недостатак занатлија све већи проблем

Да је занатлија мало на тржишту рада у Републици Српској, али и да се тешко ученици одлучују за упис заната упркос великој потражњи, потврдио је у разговору за “Независне новине” Лазо Шешић, предсједник Скупштине Коморе самосталних предузетника Републике Српске.

Како истиче, за то нису само крива дјеца, већ и родитељи.

- Ми смо у Комори предлагали да се дјеца већ од шестог разреда опредјељују јер све и један занатлија лијепо зарађује. Сви желе да им дјеца буду менаџери, а нама треба радне снаге. То је средњи сталеж који ствара нову вриједност, који ради, који производи. Ми школујемо кадар који нам уопште не треба. Ми морамо ту дјецу привући, а то је највише у договору с родитељима. Та дјеца нису више физички радници. Они сада лијепо зарађују – каже он.

Како додаје, све занатлије које хоће да раде могу лијепо живјети.

- Један фризер, конобар, лимар, зидар заради више него доктор. Јесте да он ради, али и заради. Лијепо и живе - наводи он за “Независне новине”, додајући да већина оних који заврше занат оду у иностранство јер су тамо много и траженији и плаћенији.

Сезонски рад додатно погоршава проблем

Горан Куртиновић, члан Управног одбора Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске “Хореца”, истиче да је у Српској недовољно школованог кадра из области угоститељства, због чега услуга слаби.

– Већ у априлу и мају велики дио радника одлази на сезонски рад у Хрватску, Црну Гору и мало у Словенију. То је константно. Све су већи и већи проблеми. Услуга нам због тога и недовољно школованог кадра слаби, а ми се привикавамо – каже он за “Независне новине“.

Додаје и да многи затварају своје објекте у том периоду јер не могу пронаћи раднике.

Нихад Имшировић, предсједник Удружења послодаваца у Федерацији Босне и Херцеговине, истакао је да они већ дуже вријеме указују на неусклађеност образовног система и потреба тржишта.

– Нажалост, посљедњих година се највећи дефицит појављује у занимањима типа месара, трговца, токара, бравара… Сви занатски послови су мање-више дефицитарни, а опет с друге стране имамо парадокс да на Заводу за запошљавање имамо запосленика који имају те квалификације, али или се не одазивају на конкурсе или су пасивни тражиоци посла – каже он.