Бранко Ћопић рођен је 1915. године у селу Хашани надомак Крупе на Уни. Било му је свега четири године када је остао без оца. Са млађим братом и сестром одрастао је поред мајке Соје, дједа Раде и стрица Ниџе. Његов отац Вид умро је од шпанске грознице, због страховите температуре посегао је руком на себе и објесио се. Бранко Ћопић био је прво дијете у крају које је име добило по пјеснику Бранку Радичевићу. Нижу гимназију Бранко Ћопић завршио је у Бихаћу, а учитељску школу похађао у Сарајеву, Бањалуци и Карловцу. Избачен је из бањалучке Учитељске школе у четвртом разреду због читања напредне литературе.
Након тога уписује се у Учитељску школу у Сарајеву из које је, такође, избачен. Школу је, ипак, завршио у Карловцу гдје је прeбачен уз помоћ неких професора. Филозофију и педагогију завршио је касније у Београду. За вријеме студирања с времена на вријеме објављивао је приче у "Политици". На самом почетку Другог свјетског рата повезао с народноослодилачким покретом и од самог почетка до краја рата и ослобођења био припадник партизанских јединица. Цијело вријеме рата био је ратни дописник, заједно с нераздвојним пријатељем и кумом, такође веома познатим књижевником, Скендером Куленовићем. Када је 26. марта 1984. године окончао живот скочивши са Бранковог моста, само се потврдило оно што су многи наслућивали, да је писањем помало бајковитих редова о дјетињству и рату заправо бранио себе од стварности у којој му је једног тренутка постало тако тијесно да другог излаза није било.
На крају опроштајне поруке пронађене послије његове смрти, писало је: "Збогом лијепи и страшни животе!"
