Да ли су на помолу санкције против политичара у БиХ и ко би се могао наћи на том списку – тема је о којој се већ дуго расправља у јавности, а поново ју је ових дана подгријао амерички амбасадор у БиХ, Ерик Нелсон, који је најавио такву могућност.
Нелсон је, наиме, поручио да су санкције једно од средстава које ће америчка администрација користити против оних који подривају напредак на Западном Балкану. Санкције су, истакао је он, могуће не само против оних политичара који подривају напредак на Западном Балкану, већ и против оних који их подржавају у томе.
Иако Нелсон није откривао имена политичара који, по његовом мишљењу, подривају напредак Западног Балкана истакао је да „запаљива реторика која изазива на подјеле није прихватљива“.
– Реторика која још више наглашава подјеле међу људима ове земље је опасна и ја кажем и више људи треба да кажу: “Доста је, овдје се мора стати” – био је изричит Нелсон.
С обзиром на то да је и раније било сличних пријетњи страних дипломата, па се сва прича на крају завршила на томе, да ли се и ова Нелсонова изјава може шватити тек као „пуцањ из празне пушке“ или су на помолу конкретне акције и шта би оне могле да подразумијевају!?
Политички аналитичари истичу за Српскаинфо да Нелсон не прича у празно, те да је Запад већ вјероватно спремио неке санкције; само је питање дана када ће оне бити објелодањене.
Вјерују да би се на удару први могао наћи лидер СНСД, Милорад Додик, који је, како тврде, поново заоштрио своју реторику и не пропушта прилику да пријети отћепљењем или вријеђа стране дипломате, у првом реду новог високог представника у БиХ, Кристијана Шмита, али и бившег, Валентина Инцка. Међутим, како додају, на удару би се могли наћи и други политичари, не само из Српске, већ и они из Федерације БиХ.
Главни истраживач и координатор програма у Центру за примјењене европске студије у Београду и бивши амбасадор БиХ при ЕУ, Игор Давидовић, истиче да је евидентно да се политичка криза у БиХ поново заоштрила након наметања „Инцковог закона“, иако је такав његов потез био очекиван јер га је дуго времена најављивао.
– Ипак, чини ми се да су Додикове реакције овај пут више спонтане него што је то био случај раније, с обзиром на то да се његови ставови пооштравају, али исто тако и мијењају из дана у дан. Просто је немогуће прогнозирати шта ће рећи сљедећег дана, односно на који начин ће се поставити, које мјере ће предузети и шта ће урадити од онога што је рекао. То свједочи о једној врсти конфузије, али и чињеници да је ситуација у БиХ усложњена и крајњи ишод је неизвјестан – сматра Давидовић.
Додаје да су пријетње које Додик емитује ка партнерима у БиХ, али и међународној заједници, жешће и далеко радикалније него што је то био случај до сада, па стога није искључено да Запад крене са санкцијама. Давидовић наглашава да је нова америчка администрација и даље под импресијом увреда које је Додик раније упутио бившој америчкој амбасадорки Морин Кормак, те да то неће лако заборавити.
– Увелико се спекулише о томе да би и ЕУ могла да се придружи санкцијама САД или да емитује своје засебне санкције. Те мјере би погодиле политичаре далеко жешће и директније него што је то била забрана путовања у САД или блокада имовине у Америци. О томе се много спекулише и то није далеко од неке реалне варијанте – каже Давидовић.
Он истиче да ЕУ по обичају, као и увијек, реагује веома тромо, споро, конфузно, недефинисано и никада са неким прецизним изјашњењима о намјерама или роковима.
Давидовић каже да се међународни фактор можда више заинтересовао за дешавања на Западном Балкану због, прије свега, позиције Кине и Русије, које се укључују на празан простор који су САД или ЕУ одавно напустили.
– Овдје сад имамо нове играче, нове категорије, неке њихове интересе који ће се између њих преламати, а да би се нешто десило онако како њима одговара неко треба да плати цијену, управо овдје, код нас – сматра Давидовић.
Директор Центра за регионализам из Новог Сада, Александар Попов става је да се на листи за санкције налазе и политичари из Федерације БиХ, првенствено лидери СДА и ХДЗ, који својом реториком, како каже он, такође, подривају Дејтон.
Он истиче да је Запад почео партију шаха са домаћим политичарима и сваки свој потез унапријед одмјерава, исто као и потез друге стране.
– Када се игра партија шаха онда се покушава предвидјети потез друге стране. У овом случају, ако се већ кренуло поново у обнову бонских овлаштења високог представника, онда се могло очекивати и претпоставити какве ће то реакције изазвати, прије свега у Републици Српској – каже Попов за Српскаинфо.
Наводи да је „Инцков закон“ био плус за Додика јер је око себе на једноставан начин могао да окупи јавно мњење, али и политичаре из Српске, јер нико није могао да одбије то окупљање с обзиром на то да би био проглашен издајицом.
– Вјерујем да су САД и западне силе предвидјеле ову реакцију из Српске и да ће овај пут стварно примјенити оштрије мјере против онога ко, по њиховом мишљењу, подрива БиХ. Јавност треба бити свјесна да БиХ јесте протекторат и да ће док год је тако међународна заједница предузимати мјере које мисли да треба. Не можете протјерати високог представника, а да не мијењате Анекс 10 Дејтонског мировног споразума – објашњава Попов.
Он истиче да је Запад свјестан да у случају ако не примјени санкције губи свој кредибилитет на Балкану. Ако не заштите Инцкову одлуку иза које су стали и ако оставе новог високог представника, Кристијана Шмита, на вјетрометини онда то, по мишљењу Попова, значи да је БиХ препуштена сама себи и својим лидерима који ће је распарчати као „керови мастику“.
– Не вјерујем да ће Запад то дозволити – закључује Попов.
Аналитичари упозоравају да политичари из Српске вуку Републику у изолацију својом заоштреном реториком усмјереној према Западу.
Истичу да би, ако већ сами не умију, о дипломатији требали да уче од српског предсједника Александра Вучића, захваљујући којем је Србија ових дана добила статус најважније земље у региону.
И док дио политичара из Српске не пропушта прилику да САД и дио међународне заједнице прикаже као „непријатеље“ Срба, вријеђајући њихове дипломате, Вучић ради супротно, трудећи се да са свима изгради пријатељске односе. Тако је ових дана окачио фотографију с амбасадором САД у Београду, Ентонијем Годфријем, испод које је написао како су односи Србије и САД у успону.
– Хвала Американцима на подршци удруживања земаља у региону и економским интеграцијама које значе напредак, како Србије тако и свих осталих у нашем окружењу. Србија, уз америчку подршку, много тога може да промијени у својој будућности, а прије свега грађанима Србије да обезбиједи бољи животни стандард – оцијенио је Вучић и поручио да вјерује у “пријатељство Србије и Америке”.
