Жене осјећају и прихватају да живе у друштву у којем се од њих много очекује, да буду супруге, мајке, домаћице и вриједне раднице.

Уз све обавезе, одговорности и неравноправан положај, нажалост, широм БиХ, многе жене ћуте и трпе разне облике насиља.

Јединствена статистика о броју жена које трпе насиље у БиХ не постоји, али према истраживању које је крајем 2018. године провела Организација за сигурност и сарадњу у Европи (OSCE) о добробити и безбједности жена у БиХ, чак 48% је искусило одређени облик насиља. 

Насиље је присутно и распрострањено у свим сферама и односима, међутим, жене које су економски зависне, незапослене и недовољно образоване, чешће су жртве, кажу статистике сигурних кућа у БиХ.

Иако нам је, често, потребна визуализација насиља, да бисмо га примјетили и схватили, скоро свакодневно, жене трпе различите облике злостављања, од физичког, сексуалног, до психичког и економског.

Џенана Јузбашић,  била је жртва економског и психолошког насиља, а са осјећајем страха, угрожености, уз вербално насиље, вријеђање и узнемиравање живјела је осам година.

- Мој тадашњи партнер био је патолошки коцкар. Ја сам му све вријеме покушавала помоћи да изађе из тог зачараног круга, али безуспјешно. Свађе су биле редовене, разна вријеђања и понижавања упућена мени су била свакодневна. Понекад би се извињавао и обећавао да ће престати, али увијек би се враћао коцки и слот апаратима - каже Џенана.

Џенана је била незапослена мајка, а на свако упозорење и молбу за промјену, партнер је пријетио да ће јој одузети дијете, јер није била у могућности да живи самостално.

- Одлучила сам прекинути ванбрачну заједницу са својим партнером и преселити се код родитеља. Тада почињу пријетње смрћу, стални позиви, узнемиравања, чак је једном провалио у стан код родитеља и на силу нас вратио. Држао нас је закључане у кући. Тада сам први пут пронашла SOS број и позвала. Запосленица ме је упутила да првом приликом изађем сама са дјететом и одем у полицију, а након пријаве у полицијској станици, смјештена сам у сигурну кућу годину дана, ту сам добила сву правну и психолошку подршку - истиче она.

Ова храбра мајка није говорила људима из окружења за проблеме свакодневнице са којима се борила, али сви су знали за порок њеног тадашњег партнера.

- Нисам никоме причала и нисам се повјеравала за све оно што сам пролазила, чак нисам то од почетка ни посматрала као насиље, више је била нелагодност, до тренутка када нас је закључао у кућу. На срећу, дијете је било мало, па није било ни свјесно свега што се дешавало, а мени је вријеме које сам провела у сигурној кући помогло да се оснажим, осамосталим и живот наставим даље - каже Џенана.

Ова хероина својим искуством данас храбри све друге жене које су потлачене и угњетаване на више начина. Данас сама ради и доприноси својој породици, економски је оснажена.

Јелена Мишић, директорица Удружења грађана “Будућност” из Модриче, у оквиру којег дјелује Сигурна кућа, истиче да се 90% жена враћа у насилну заједницу искључиво из економских разлога.

- Незапослене су, немају своју имовину, и бирају да трпе насиље јер су у безизлазној ситуацији. Мађутим, када се одлуче да потраже помоћ, жене у сигурној кући имају потпуну подршку и бригу која се огледа кроз различите савјетодавне услуге и третмане што обухвата правну помоћ, психосоцијалну помоћ, здравствену његу, едукативне и креативне радионице, али и програме економског оснаживања - наводи Мишићева.

Нажалост, тренутна пандемија коронавируса додатно је погоршала ситуацију, с обзиром на чињеницу да се према информацијама сигурних кућа број позива на SOS телефоне повећао за 20%.

Економско насиље над женама и даље је скривена категорија родно заснованог насиља. У циљу оснаживања жена, жртава насиља, баш у овим изазвним временима Фондација INFOOHOUSE из Сарајева у сaрадњи с Удружењем грађана „Будућност“ из Модриче, које опслужује једну од сигурних кућа у БиХ, а уз подршку Европске уније у БиХ,  проводи пројекат „Економске и социјалне прилике ка независности жена, жртава насиља у породици“.

Циљ пројекта је оснажити најмање 15 жена, жртава насиља у породици да покрену властите бизнисе грантовима у максималном износу до 3000 евра по жени.

Тиме се директно доприноси борби против родно заснованог насиља и рјешавању питања везаних за незапосленост и економску зависност жена, жртава насиља.

Осим тога, сврха пројекта је оснажити жене бесплатним едукацијама да осмисле своје бизнис идеје и да у будућности буду спремне да аплицирају за овај пројекат, али и друге сличне пројекте.