Го до појаса, трчао би кроз хладни сибирски снијег, сатима и сатима. Послије трчања, веслао је по језерима, све док му руке не би прокрвариле. Резултат је био… нешто застрашујуће.

Он је вjероватно најјачи човјек који је икад живио! И данас, 2018. године нико од нас “обичних” не може да схвати како је могуће да неко ко није ванземаљац изгледа, понаша се и живи баш као Александар Карељин – ЧОВЈЕК ЕКСПЕРИМЕНТ!

Противници, тешки и по 150 килограма, су га се ужасно плашили, толико да нико није желио да уђе у ринг с њим. У ствари, нико није желио да буде ни у његовој близини. Јер, те очи, тај хладни, челични поглед… Свако ко би их једном угледао већ је губио и меч. И дио душе с њим.

“Нико не воли да лети”, рекао је једном, упитан о страху који други рвачи осјећају кад се нађу очи у очи с њим. “Моји противници… Они не разумију. Ја сам сваког дана тренирао као што они никад нису тренирали у животу”.

Александар Карељин је највећи шампион у историји рвања. Висок 192 центиметра, са 130 кг чистих мишића, окретан попут пантера и подједнако снажан и немилосрдан, овај Рус је три пута био олимпијски шампион, девет пута свјетски шампион и 12 пута шампион Европе.

За 13 година међународне каријере имао је само један пораз, и то кад је рвао са озбиљном повредом, у финалу Олимпијских игара у Сиднеју. Укупно, рвао је 889 пута. 887 пута је побиједио, два пута изгубио.

Једном од великог совјетског шампиона, Игора Раструтског, 1987. године, а други од Американца Рулона Гарднера, у поменутом финалу 2000. године. Мада се данас већина људи из свијета рвања слаже у оцјени да је Карељин требало да добије и тај меч, који је изгубио на поене.

”Постоји једна ствар коју треба да знате о Карељину”, говорио је Мич Хал, дугогодишњи директор рвачког тима САД, “његова снага… То није људска снага.”

Рвање је почео да тренира са 13 година, у родном Новосибирску, у срцу Сибира. На једном од првих такмичења, поломио је бутну кост, на пола. Његова мајка се толико уплашила да му је спалила трико за рвање. Карељинов одговор: “Мама, ја сад не могу да напустим спорт којем сам дао ногу”.

Одлучио је да се бори, да постане најјачи. Го до појаса, трчао би кроз снијег, сатима и сатима. После трчања, веслао је по сибирским језерима, док му руке не би прокрвариле. Годинама.

Овако је стекао кондицију и снагу какву вероватно ниједно људско биће прије и послије њега није имало.

У Новосибирску је упознао и свог “најтежег противника у каријери”, како је касније причао. Његови су купили фрижидер, стари, кабасти и претешки совјетски модел тежак око 180 килограма, а у згради није било лифта.

„Однио сам га на осми спрат, са ове двије руке. Ни сам не знам како“,  испричао је Карељин једном приликом.

Карељин је био познат по “Карељиновом дизању”, потезу који је једино он могао да изведе (у тешкој категорији): противника (понекад тешког и 150 кила) који је лежао потрбушке на партеру ухватио би с леђа, подигао високо у ваздух и бацио га снажно на леђа. Ово му је доносило максималних (у грчко-римском рвању) пет поена.

Никад, ни прије ни послије, ово није виђено у рвању.

За вријеме каријере у рвању, Карељин је учествовао, један једини пут, у ММА мечу, против јапанског борца Акире Маеде. Било је потресно гледати немоћ Јапанца, иначе врхунског мајстора борилачких вештина, против Карељина. Рус га је бацао по рингу као крпену лутку, радио је шта је хтио, све уз широки осмех.

„Да је одлучио да се бори у ММА, Карељин би владао сам, далеко изнад осталих“, рекао је једном Федор Јемелианенко, највећи ММА борац у историји.

Карељин се из рвања повукао послије пораза на Олимпијади 2000. Посветио се науци, и 2002. је докторирао на Сибирској академији за физичку културу. На лични позив Владимира Путина, започео је политичку каријеру. Више пута је биран у Думу, а данас је члан одбора за међународне односе руског парламента.