Свака приватна високошколска установа која буде испуњавала услове који су наведени у закону и подзаконским актима, имаће равноправан третман са сваком јавном високошколском установом, поручује министар за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво Срђан Рајчевић.

У разговору за Српскаинфо о томе шта доноси нови закон о високом образовању у РС, који је припремило ово министарство, он је између осталог истакао да Влада РС нити жели, нити ће правити дискриминацију између високошколских установа, али да жели да дође до квалитета у високом образовању, независно од тога да ли се ради о приватној или јавној установи.

– Циљ је и да подстакнемо конкуренцију између свих високошколских установа, а једини начин да учествују у тој утакмици јесте квалитетом. Такође, подстичемо и да саме установе додатно пооштре критеријуме и за своје академско особље, јер ће сада имати могућност да то ураде. Ми смо прописали минимум критеријума, а ако неко жели да буде престижан и да има имиџ најбоље високошколске установе, ми то омогућавамо овим законом – каже Рајчевић.

Истовремено, додаје, идеја је и да се смањи комерцијални интерес за високо образовање, јер оно није ту да некоме оствари тај интерес по сваку цијену.

– То је вјероватно и допринијело експлозији неких негативних појава у области високог образовања, посебно у приватном сектору. Али то је и посебно осјетљиво подручје за развој сваког друштва и државе, и ако се будемо руководили само комерцијалним принципима, онда ће вјероватно и даље долазити до негативних појава, као што је рецимо издавање незаконитих диплома и слично. Ми желимо то да спријечимо – истиче министар за Српскаинфо.

На питање да ли очекује да дугорочно овакав оквир доведе до смањења броја факултета у РС, он наводи да то не може да предвиди, јер све зависи од самог менаџмента високошколских установа.

– Држава захтијева да се поштује закон и испуњавају услови, а до менаџера високошколских установа је ко ће бити у стању да то уради. Ми тражимо прилагођавање новој филозофији у високом образовању, која је заправо само код нас нова – закључује Рајчевић.