Остајте овдје, сунце туђег неба, неће вас гријати к‘о што ово грије. Горки су тамо залогаји хљеба, гдје свога нема и гдје брата није... На данашњи дан напустио нас је Алекса Шантић и оставио своје стихове у аманет.

Остајте овдје

Остајте овдје!…Сунце туђег неба,

Неће вас гријат к’о што ово грије;

Горки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није.

Од своје мајке ко ће наћи бољу?!

А мајка ваша земља вам је ова;

Баците поглед по кршу и пољу,

Свуда су гробља ваших прађедова.

За ову земљу они бјеху диви,

Узори свијетли, што је бранит знаше,

У овој земљи останите и ви,

И за њу дајте врело крви ваше.

К’о пуста грана, кад јесења крила

Тргну јој лисје и покосе ледом,

Без вас би мајка домовина била;

А мајка плаче за својијем чедом.

Не дајте сузи да јој с ока лети,

Врат’те се њојзи у наручју света;

Живите зато да можете мријети

На њеном пољу гдје вас слава срета!

Овдје вас свако познаје и воли,

А тамо нико познати вас неће;

Бољи су своји и кршеви голи

Но цвијетна поља куд се туђин креће.

Овдје вам свако братску руку стеже –

У туђем свијету за вас пелен цвјета;

За ове крше све вас, све вас веже:

Име и језик, братство, и крв света,

Остајте овдје!… Сунце туђег неба

Неће вас гријат к’о што ово грије –

Горки су тамо залогаји хљеба

Гдје свога нема и гдје брата није…

1896.