Апелационо вијеће Суда БиХ правоснажно је ослободило Малка Коромана оптужбе за кривично дјело злочин против човјечности, потврдио је Срни његов адвокат Мухидин Капо.

- У овом предмету одбијена је жалба Тужилаштва БиХ на првостепену пресуду Суда БиХ којом је Короман у јануару ослобођен оптужби за незаконито затварање бошњачких цивила у Станици јавне безбједности /СЈБ/ и фискултурној сали на Палама од априла до септембра 1992. године - рекао је Капо.

Тада је предсједавајућа Судског вијећа Медиха Пашић у образложењу ослобађајуће пресуде навела да није успостављена узрочно-посљедична веза између Коромана као начелника и незаконитог затварања цивила, као ни да је омогућавао припадницима војске да доводе цивиле.

Она је додала да тврдње Тужилаштва о одговорности Коромана остају на нивоу претпоставке.

Вијеће је тада закључило да није доказано да је СЈБ имала своју специјалну јединицу полиције чији би припадници били подређени Короману.

Пашићева је напоменула да су материјални докази о томе мањкави.

Она се осврнула на свједочења о специјалној јединици чији су припадници носили војне униформе, те индицијама да су били под надлежношћу Центра служби безбједности.

За Вијеће, навела је Пашићева, није спорно да су постојали објекти у које су цивили незаконито затварани, те да је код неких наступила смрт, али да Тужилаштво није ван разумне сумње доказало да је Короман организовао, наредио, помагао и подржавао незаконита поступања.

Вијеће је утврдило да нема довољно доказа ни да је Короман учествовао у нападу на цивиле у више насеља на подручју Пала 27. маја 1992. године, када је у Хреновици издвојено 35 мушкараца и одведено у фискултурну салу.

Короману су укинуте мјере забране, а трошкови суђења падају на терет буџетских средстава.

Он је у новембру 2019. године оптужен за злочин против човјечности, а суђење је почело 13. јануара 2020.