Брано Хаџи-Стевић из Чађавице код Бијељине, најбољи је студент у историји Правног факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Са свим десеткама у индексу од краја прошле године ради у овој високошколској установи.

Асистент је на предметима Теорија државе и права и Право и правно нормирање у Палама и Бијељини.

Упоредо са подучавањем студената, поставио је себи нове циљеве. Уписао је мастер студије у Београду и пише научне радове.

Своју будућност овај паметни и вриједни млади човјек види у Републици Српској.

Свих 39 испита током студија у бијељинском одјељењу Правног факултета Брано Хаџи-Стевић положио је десетком. Стипендиста Фонда др Милан Јелић, дипломирао је 27. јуна прошле године, а већ у новембру клупу је замијенио катедром.

Ни слутио није да ће бити асистент на предмету Теорија државе и права из којег је на почетку студија – у јануару 2016. добио прву десетку.

– Доказао сам себи, а и другима да се све може ако се потрудите и добро организујете и прије свега волите то што радите. Сада желим да у мојим студентима пробудим ту “жеђ” за знањем. Иако су предмети на којима сам асистент уводни, они су практично темељ на који се касније знање надограђује – каже овај вриједни младић.

Брано је завршио средњу Електротехничку школу, смјер рачунарство, али се није пронашао у томе. У наставку школовања потпуно се посветио ономе што воли и тако остварио и најбољи просјек оцјена. Поносан на успјех јесте , али не спава на ловорикама.

Наставио је да се бави научно-истраживачким радом и уписао мастер студије у Београду, јер за сваки предмет имају посебан смјер.

– Изучавам теорију државе и права у најужем могућем смислу. Због тога сам и отишао у Београд и уписао тај смјер – појашњава Брано.

Никада ни помислио није да спакује кофере и перспективу потражи ван граница Републике Српске. Његово мјесто је, каже, под овим небом.

– Треба остати у Српској. Не одобравам тежње младих академских грађана који одмах након завршетка факултета одлазе у иностранство. Сматрам да би требало да се на неки начин одуже својој држави која нам је омогућила стипендије и услове за усавршавање – каже Брано.

Млади асистент води се тиме да не треба стално тражити оправдања, него тражити начин и да тако све може да се постигне.

– Волио бих када би много више младих људи, мојих вршњака тако размишљало. Да својим трудом и напором заједно градимо бољу будућност на овим просторима – прича Брано.

Не можемо, каже, само чекати да други нешто предузму и да нам створе то што желимо.

– Ако будемо ишли корак по корак, стићи ћемо до циља. Битно је да се односимо позитивно према себи, друштву, својој будућности и вјерујем да резултат дугорочно неће изостати – каже младић.

Брано, који стреми бољем животу и друштвеном уређењу труди се да томе и сам допринесе. Поручује и да не смијемо бити нескромни већ цијенити оно што имамо данас како би сутра имали још више.

Без српског језика нема правника

Право је у његовој  породици традиција, каже Брано, и наглашава да није имао много дилеме, већ да крене стопама прадеде који је далеке 1900. године био доктор права.

Упоредо са правом усавршава знање из српског језика свестан да је то основно средство рада за правника.

Написао је и више десетина семинарских и један научни рад који се односи на питање суверености БиХ и овлаштења високог представника.