Билећко језеро има велики неикориштен туристички потенцијал, од гастрономије, спортског риболова, па до спортова на води, изјавио је Срни руководилац сектора за промоцију туризма у Туристичкој организацији Републике Српске Марко Радић.
- Билећко језеро сада нема ниједан садржај који је интересантан туристима, осим донекле љубитељима спортског риболова и фотографима - истакао је Радић.
Он је напоменуо да би развојем Требиња као регионалног туристичког центра и друге мање општине у Херцеговини могле профитирати, почев од Љубиња до Невесиња, истакавши да сва та мјеста имају потенцијал да буду много више афирмисана.
Када је ријеч о Билећком језеру које је удаљено од Требиња на свега пола сата вожње, Радић каже да за мање пројекте, попут обиљежавања стаза за пјечашење, бицикле, сувенирнице, отварање инфо-центра, изградњу споменика знаменитим личностима попут Оскаровца Карла Малдена који је поријеклом из Билеће, није потребно много средства.
Зашто такве ствари не постоје, Радић каже да треба питати локалне власти и додаје да Билећа данас има само један мотел и неколико приватних апартмана које тек треба увести у регуларне токове пословања.
Он је додао да, као у Билећи, ни и у осталим мањим општинама у Херцеговини скоро да нема хотела или мотела за "туристички почетак", а да су путеви којима се долази до већине тих мјеста, па и магистрални, у лошем стању, што се, како је рекао, тиче свих нас.
Радић је истакао да је потребно обезбиједити инфраструктуру како би људи могли кроз основне и додатне послове, бавећи се туризмом, да обезбиједе потребе за живот.
- Туризам је један од најпродуктивнијих начина који ће вам на сваку уложену марку вратити петоструко - истакао је Радић.
Према његовим ријечима, не може се рећи да се ствари нису покренуле са нуле када је ријеч о туризму у свим тим општинама, али да се на неке капиталне промјене још чека.
- На примјер, кроз пројекат `Стаза сира и меда` /Slou fud/ из Требиња удружили су се мали произвођачи који кроз туризам виде шансу за продају својих производа, али на највећем потенцијалу као што је Билећко језеро није урађено готово ништа - рекао је Радић.
Фото: srna.rs
Када је ријеч о туризму у Херцеговини, Радић је истакао да је уз Требиње највише одмакло Невесиње, које има огроман потенцијал, као и село Братач, као једно од најљепших у Републици Српској и БиХ.
- То је туристички веома интересантна општина којој и близина Мостара много значи. Невесиње гаји традицију организовања најдуговјечније манифестације на овим просторима, јер скоро 150 година траје Невесињска олимпијада - напоменуо је Радић.
У тој општини су, подсјетио је, први кренули са заштитом географског поријекла невесињског кромпира, а ту је и сир из мијеха као један од најпрепознатљивијих производа из Херцеговине и планина Вележ са око 60 алпинистичких смјерова на којима се припремају алпинисти из региона, као и Морине и језеро Алаговац.
У Гацку су, како је подсјетио, два прелијепа језера Десивоје и Клиње, као и планина Волујак на којој је изграђена најдужа стаза у Републици Српској "Виа ферата Кук".
- Љубиње јесте мало мјесто, али са огромним бројем стећака, са најљепшим засадом лаванде на нашим просторима - истакао је Радић.
У општини Билећа Срни је речено да је за било какво туристичко искоришћење потенцијала Билећког језера, прије свега, потребно ријешити техничка питања, као што је велико варирање нивоа воде, јер језеро нема сталан водостај због испуштања воде у енергетске сврхе, као и због одржавања нивоа ријеке Требишњице.
Земљиште у непосредној близини Билећког језера, како су истакли, у власништву је републичких институција и за нека већа улагања била би потребна и велика финансијска средства.
Из Општине су истакли да је једним од претходних регулационих планова дијела Билећког језера било предвиђено уређење плажа, изградња хотела, спортских терена, угоститељских објеката, зелених површина, паркинг-мјеста и слично.
Уз Билећко језеро би, како кажу, могло да се изгради и рибарско насеље са бунгаловима и покретном марином, кампови за риболовце, викенд-насеље и слично.
