Крилатицом "живот пише романе" описују се невјероватне приче које људе задесе. Она у којој се нашао Братислав Станковић (51) толико је потресна да би о њој заиста могао да се напише роман.

Надамо се, не и са тужним крајем.

Братислав је рођени Београђанин из, како сам каже, богате породице. Одрастао је у насељу Браће Јерковић, био је успјешни ватерполиста, а болне деведесете провео је на ратиштима као припадник 63. падобранске бригаде.

– Знате оно кад кажу: “Од врха до дна”? Е то вам је моја животна прича – каже на почетку разговора Братислав који данас живи у немаштини, сам, непокретан и заборављен од свих, осим хуманих људи који се нађу да му помогну.

Братислава зна цијели Београд, али данас по томе што редовно проси за своје лијечење у Кнез Михаиловој улици. Иако му се живот промијенио, срцем је остао онај исти човјек који је био и прије стравичних обрта у свом животном роману. То се видјело и по сцени која је недавно дубоко потресла пролазнике у Кнез Михаиловој улици.

Родитељи малог Вукана Стоиљковића, који болује од СМА, поставили су штанд скупљајући новац за дијете, недалеко од мјеста гдје Братислав проси. Братислав је посматрао како се ситуација одвија и није био задовољан.

– Људи су нешто слабо прилазили штанду. Нисам више могао да издржим. Закотрљао сам точкове и пришао колицима са својом кутијом. Истресао сам сав новац у Вуканову кутију. Његова мајка, једна дивна жена, одмах је пришла да ме загрли и да се слика са мном – испричао је Братислав.

– Не волим да се прича о томе, јер то није разлог зашто сам то урадио. Или нешто чините из срца, или никако – додао је он.

Никада, каже, није окретао главу од људи који немају. С тим што је некада могао да помогне више.

– Сећам се, имао сам једног аутомеханичара са Вождовца који је огрезао у алкохолу. Био је добар човек. Нисам могао да га гледам, а да му не помогнем. Одвео сам га лекарима, давао сам шта треба. Његова мајка је касније дошла и рекла “спасили сте моју породицу”. Али, то је било пре 20 година – присјећа се овај хумани човјек.

Никоме од ближњих, ко га се не сјети, не замјера.

– Људи имају своје породице, своје обавезе. Апсолутно не очекујем ни од кога да ми посвећује вријеме – прича Братислав.

Братислав је пребацио и 40.000 динара са свог рачуна на рачун Јелице Ковачевић из Панчева са церебралном парализом, а исто је чинио и за многу болесну дјецу.

– Читао сам да Јелици недостаје још 40.000 динара и само сам помислио: “Ма дајте, је ли ово могуће, па зар да жена због тога пропусти лечење" – кратко је појаснио за Телеграф.

Братислав је такође корисник Фондације Буди хуман. Њему је, иначе, 2007. године установљена дијагноза Sclerosis multiplex. Од тада, болест узима маха и послије више тешких релапса све теже се кретао, искључиво уз помоћ штапа. Упркос великој жељи и борбености да остане на ногама, 2018. године констатована му је дијагноза Quadriparesis pp paraplegia.

Посљедње три године је у инвалидским колицима, а користи и пелене. Нема контролу и осјећај у рукама.

Једина помоћ му је повремена посјета једног хуманог човјека коме је изузетно захвалан. Он га купа и храни, брине о њему, али помоћ једног човјека који долази повремено је више него недовољна.

Братиславу су потребна средства за наставак лијечења, специјалистичке прегледе, офтамолошке и стоматолошке услуге, терапије, ортопедска и медицинска помагала, за лијекове и суплементе, медицински потрошни материјал, третмане у хипербаричној комори и за туђу његу.

Наше мало Братиславу значи све! Будимо хумани!

Помозимо Братиславу!

Из Србије слањем СМС поруке: Упишимо 874 и пошаљимо СМС на 3030

Слањем СМС поруке из Швајцарске: Упишимо хуман874 и пошаљимо СМС на 455

Уплатом на динарски рачун: 160-6000000766351-90

Уплатом на девизни рачун: 160600000076625005

 IBAN: RS35160600000076625005 SWIFT/BIC: DBDBRSBG