Никотин, кофеин, разни седативи, коцка и наркотици само су неки од облика зависности са којима се боре бројни становници Српске, међутим, стручњаци истичу да је највише оних који утјеху и рјешење својих проблема траже у чашици више.
Алкохол је у друштву све присутнија појава, а опијање, осим онога ко пије, погађа и његову породицу, радну средину, али и заједницу у којој живи.
Психолог у Клиници за психијатрију у Универзитетском клиничком центру (УКЦ) у Бањалуци Татјана Маглов поводом обиљежавања новембра, Мјесеца борбе против болести зависности, казала је за “Глас Српске” да на Одјељењу за болести зависности у УКЦ-у тренутно има седам пацијената који се углавном лијече од алкохолизма.
- Два пацијента се лијече од зависности од психоактивних супстанци, а када је ријеч о зависности од игара на срећу, односно коцке, ту немамо хоспиталних третмана - казала је Маглов и додала да је просјек година пацијената на одјељењу око 40.
Како истиче, никада није касно да појединац учини први корак, који је уједно и најтежи, те затражи адекватну помоћ.
- Међутим, људи долазе већ када наступе посљедице и проблеми везани за алкохол, а проблем је што се веома ријетко јаве када настане сама зависност. Мимо алкохола, у посљедње вријеме се јавља све више људи који су зависни од коцке - казала је Маглов.
Млади људи најчешће су зависници од алкохола јер је он, како је додала, веома приступачан и друштвено прихватљив, а на одјељењу су се лијечили, наглашава, и млади од 15 и 16 година који су били зависни од марихуане.
- Врло је важно препознавање проблема и правовремено реаговање као и то да се људи не устручавају обратити за стручну помоћ - рекла је Маглов.
Драгољуб Марчета, који ради у Клубу лијечених алкохоличара у Бањалуци, казао је за “Глас” да је први корак увијек најтежи те да људи у овај клуб обично долазе уз велике притиске, попут разних обољења, развода, распада породице, професионалних и других проблема.
- Углавном долазе под притиском на лијечење, никада на вријеме. У клубу има јако пуно млађе популације, а најстарији су били и у деветој деценији живота. Долазили су све док су физички могли, а онда у неком моменту одустану због немоћи, старости и болести - казао је Марчета који ради и као социјални радник у Клиници за психијатрију у УКЦ-у. Они који затраже помоћ у клубу, како Марчета каже, на прву долазе са резервом, али у ходу и уз туђу помоћ добију мотивацију.
- Најбитније је да они који желе да им се помогне буду критични сами према себи и оног тренутка када спознају да имају проблем, тада почиње лијечење од болести зависности - рекао је Марчета.
Недостатак пажње
Социолог Тања Мандић-Ђокић каже да је проблем што друштво веома мало пажње, средстава и уопште кампања посвећује болестима зависности, али и генерално менталном здрављу и превенцији.
- Млади мало знају о зависностима и борбама. Сматрам да смо као друштво слабо освијешћени, јер зависност у суштини третирамо кад већ буде релативно касно и када дође до проблема - казала је Мандић-Ђокић.
