Служењем парастоса погинулим и преминулим припадницима Четвртог батаљона Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса и полагањем вијенаца на споменик "Слава српском борцу" у Источном Новом Сарајеву обиљежен је Дан формирања ове јединице.

Секретар Удружења ветерана Војне полиције Драган Пјевић рекао је да је кроз Четврти батаљон Војне полиције прошло 409 бораца, 31 је одликовано, а 21 је дао живот за Републику Српску.

Он је подсјетио да је ова јединица, након вишедневне блокаде, пакла који је преживјела у априлу и мају 1992. године у Сарајеву и погибије осам војника, а по ранијем споразуму ЈНА и Предсједништва БиХ, напустила касарну "Виктор Бубањ" 24. маја 1992. године.

- Јединица је постројена 25. маја 1992. године први пут у касарни "Слободан Принцип Сељо" и тај дан се слави као дан јединице - рекао је Пјевић истичући да су јединицу чинили голобради младићи на одслужењу војног рока.

Он је указао да припадници ове јединице данас живе доста тешко.

- Младићи од 17-18 година су напустили школске клупе и отишли да бране Републику Српску, а данас живе на магрини. Млади борци, 1975-1976 су накарадном категоризацијом сврстани од треће па до седме категорије и немају никаква права. То треба мијењати и надам се да ће власт Републике Српске имати слуха за нас. Ми смо то заслужили - истакао је Пјевић.

Фото: katera.news

Јанко Трифуновић, припадник Четвртог батаљона Војне полиције, рекао је да је у јединицу ступио 1992. године, са свега 18 година.

Према његовим ријечима, младићи који су чинили ову јединицу су искусиле све недаће рате и то их је учинио пријатељима за читав живот.

- Чуваћемо сјећање на наше погинуле и умрле саборце, али и породице погинулих бораца - рекао је Трифуновић.

Он је истакао да је ова јединица прошла сва ратишта у зони одговорности Сарајевско-романијског корпуса, а поред тога обављала је и војно-полицијске задатке.

Мајка погинулог борца Четвртог батаљона Ранка Михајловић рекла је да је њен син јединац имао 26 година када је погинуо у Неђарићима, те да се сваке године породице погинулих окупљају да сачувају успомену на своје најмилије.

Четврти батаљон Војне полиције био је у саставу Сарајевско-романијског корпуса и под његовом директном командом.

Јединица је 24. маја 1992. године напустила касарну "Виктор Бубањ" и измјештена у село Тврдимићи, а 25. маја те године извршено је прво постројавање.

Батаљон је послије тога стациониран у касарни "Слободан Принцип Сељо" у Лукавици.

Уз уобичајне војно-полицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта са основним циљем очувања територије и становништва од агресије.

По завршетку ратних дејстава, батаљон је са цјелокупним материјално-техничким средствима измјештен на Пале, гдје је 1997. године одређени број војника потписао прве професионалне уговоре, јер је тада јединица стављена под команду 505. Моторизоване бригаде, која је била смјештена у касарни "Милош Обилић" и по новој формацији дјеловала је као чета Војне полиције.

Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица је угашена 2003. године.

Батаљоном су командовали мајор Јово Штрбац, капетан Недељко Лиздек, капетан Зоран Терзић и мајор Вуко Чворо.

Кроз јединицу је прошло 409 војника, 31 је одликован, а 21 је дао живот за Републику Српску.