Пандемија корона вируса није зауставила одлазак грађана Српске и БиХ у иностранство, само га је успорила, а масовније исељавање очекује се чим се епидемиолошка ситуација стабилизује.

На ово указују саговорници Српскаинфо, који наглашавају да је за очекивати да ће, након што се корона стиша, у стране земље, прије свега Њемачку, наши људи похрлити у далеко већој мјери него што је то било ранијих година. Први разлог је, свакако, економске природе, јер су током епидемије многима смањене плате или су остали без посла, а међу онима који су запослени немали број ради за прилично мале зараде.

Званична статистика показује да је, у септембру прошле године, од укупно 273.553 запослена у РС, скоро половина зарађивала до 700 КМ, док су за минималац радила 41.842 радника. С друге стране, мјесечни трошак за једну четворочлану породицу износи 1.945 марака (тзв. синдикална корпа), од чега скоро 730 КМ кошта само храна.

Плата иста, посла све више

Медицинска сестра Виолета С. истиче да ради за непуних 950 КМ, а да је посла из дана у дан све више.

– Раније нисам толико размишљала о одласку, а сад сам ријешена да, чим се за то укаже прилика, одем одавде. Сестра ми је у Минхену, па ће ми помоћи и око посла и око смјештаја. Тамо бих могла да зарадим најмање четири своје плате. Многе моје радне колеге такође планирају одлазак – истиче наша саговорница.

 И у агенцијама које посредују при запошљавању наших људи у Њемачкој потврђују да наше људе интересовање грађана за одлазак стално присутно.

Једини излаз

У специјализованој агенцији „ВБМ Агентур“ из Минхена наглашавају да ће, по окончању пандемије, жеља грађана да оду бити још израженија, јер ће ова криза оставити велике посљедице на простору Западног Балкана.

– Привреда ће се знатно теже опорављати, а простор за запошљавање у јавном сектору ће се значајно сужавати. Дакле, једини излаз наши грађани ће видјети управо у одласку у Њемачку. И у будућем периоду највећа потражња биће за медицинским особљем, те грађевинарима – тврди за Српскаинфо Властимир Видић из „ВБМ Агентур“

Да све више наших људи жели да оде у иностранство потврђују и у школама за учење страних језика, у којима наглашавају да, упркос тренутној ситуацији, за учење њемачког није смањен интерес

– Интересовање за учење овог језика и даље је велико. Посебно се повећао број полазника који онлајн уче њемачки – рекли су у „Германији“, специјализованом центру за учење страних језика у Бањалуци.

Наглашавају да многи који похађају курс њемачког чекају да се ситуација смири и да након тога оду у иностранство.

– Заинтересованост за њемачки језик је посебно велика због тога што су многи људи остали без посла или су им приходи смањени. Ради својих породица, односно већих прихода и бољих услова живота, желе да оду одавде – наглашавају у овом центру.

Кад школа није битна

У Струковном синдикату медицинских сестара и техничара РС потврдили су да велики број њихових чланова интензивно учи њемачки.

– Кад се стање стабилизује и границе отворе, желе да су спремни. Плашим се да ће ове године еруптирати одлазак људи, јер су плате мале, услови рада тешки, а системских рјешења проблема нема. Примјера ради, плата медицинске сестре код нас је од 780 до 950 КМ, а посла преко главе. За мале паре смо изложени великом физичком и психичком притиску, па не чуди што људи желе да оду – каже за Српскаинфо предсједник овог синдиката Мирко Шербеџија.

Ни у реалном сектору ситуација није пуно боља, гдје је посла преко главе, а просјечна плата тек 750 КМ.

– Ускоро ће опет услиједити еуфорија за одласком, а разлози су мале плате, незадовољавајући услови рада, нестабилна политичка ситуација. Нажалост, посла нема без страначког ангажмана, а школа није битна – истиче за Српскаинфо потпредсједник Савеза синдиката РС за привреду Тане Пеулић.

Додаје да, кад је ријеч о квалификованим радницима, у иностранство највише иду вариоци, бравари, токари…

– Многа предузећа побољшавају услове рада да би задржала стручну радну снагу, али, генерално, у томе не могу да парирају страним послодавцима. Кад млади виде да њихове колеге раде за четири пута већу плату и боље услове рада, не треба им пуно да и они пођу да пакују кофере – каже Пеулић.