На данашњи дан прије 81 годину у Јајцу је одржано чувено Друго засједање Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије, познатијег као АВНОЈ, на којем су ударени темељи Титове Југославије. Скоро пет деценија 29. новембар се славио као велики државни празник, а ево шта се тог датума ратне 1943. уствари дешавало.

Југословени из Титовог доба годинама са радошћу исчекивали Дан Републике, због слободних дана, који су за неке били идеална прилика за свињокољ, а за неке шанса за мини одмор и путовање.

Ни једни ни други се нису много “замарали” историјом, а историја стварања Друге Југославије је више него занимљива.

Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија

Брејкинг њуз у цијелој Европи

Историјско Друго засједање АВНОЈ-а било је ударна вијест у цијелој ратом захваћеној Европи, па чак и “преко баре” у САД. Данас би се то звало “брејкинг њуз”.

Наиме, ово се засједање десило у вријеме када су се савезници, државе Антихитлеровске коалиције, предвођене Великом Британијом, САД и Стаљиновим Совјетским савезом, “ломили” да ли да југословенске партизане признају као једини озбиљан осободилачки покрет на Балкану. И призанли су га.

Вођа покрета, Јосип Броз Тито, добро је знао да ће бити “озбиљан фактор” у ослобођеној Европи, само ако се ослободилачки покрет “одржави” и ако се успоставе институције власти. Зато је и сазван АВНОЈ.

Знао је Тито и колико је битно послати праву вијест у право вријеме, па је неколико дана уочи АВНОЈ-а основан Танјуг – Телеграфска агенција нове Југославије.

Тито и његови сарадници су знали и да нова држава у настајању мора кренути у дипломатску офанзиву. Зато су послали младог, образованог и наочитог Иву Лолу Рибара, који је био једна од икона партизанског покрета, у Каиро у Савезничку мисију.

Задатак овог првог незваничног министра иностраних послова нове Југославије, био је да у вријеме засједања АВНОЈ-а, савезничким дипломатама у Каиру “објашњава” шта се то уствари дешава у Јајцу.

На пут је кренуо 27. новембра, два дана пред засједање. Али, Лолин авион није полетио са Гламочког поља. Бомбардовао га је њемачки “месершмит”. Иво Лола Рибар и петоро његових сарадника, чланова мисије, су изгинули. Мисија је отакзана.

Мада су о Лолиној погибији годинама кружиле разне теорије завјере, па и она да му је несрећу “спаковао” сам Тито, да би се ријешио опасног супарника, ништа од тога није истина. Заиста су га убиле бомбе из њемачког авиона, то су историчари непобитно утврдили.

Предсједник трагичар

Другим заједањем АВНОЈ-а предсједавао је Иван Рибар, отац Иве Лоле Рибара, два дана након синове погибије. Уствари, пред само засједање, стари искусни политичар је сазнао да су му погинула обојица синова. Вијест му је саопштио Тито.

Иванов син Јурица Рибар је погинуо на Сутјесци, али Лола није имао срца да то каже оцу, па је тајну о братовој погибији понио са собом у гроб.

Пошто је и Слобода Трајковић, Лолина вјереница и Иванова несуђена снаха, убијена у логору Бањица, др Иван Рибар није више имао никог од породице.

Ипак, водио је засједање без грешке и касније је, до дубоке старости, био политичар у СФРЈ.

Јајце као блистава престолница

Уочи Другог заједанај АВНОЈ-а у Јајцу, малој варошици усред Босне, било је живо. Делегати или вијећници су пристизали из свих крајева ратом захваћене Југославије. Нису дошли једино Македонци и Војвођани, нису успјели да се пробију преко фронтова.

Вијећници, који су длазили из замрачених бомбама разорених градова или директно са фронта, касније су причали су да им је освијетљено Јајце пуно људи изгледало као “права пријестолница”.

Уз вијећнике су у Јајце стигли и дипломати и умјетници. Били су ту чланови војне мисије Велике Британије, па глумци партизанског позоришта и бројни пјесници, музичари и сликари.

Управо у Јајцу је тих дана Божидар Јакац насликао један од најчувенији портрета Јосипа Броза Тита, а вајар Антун Аугустинчић је тада израдио култну Титову бисту, чије су реплике касније деценијама биле обавезан декор свих институција у социјалистичкој Југославији.

Ђорђе Андрејевић Кун је у Јајцу уочи АВНОЈ-а скицирао грб будуће нове Југославије, који ће постати једно од најпознатијих обиљежја СФРЈ.

– Видјели су страни дипломати да ми нисмо неки бандити, него озбиљни људи који се баве умјетношћу и праве државу – рекао је послије рата Антун Аугустинчић.

До Јајца су неки вијећници стигли возом Жељезнице Народно ослободилачке војске, који је крстарио ослобођеном територијом.

Фото: Синиша Пашалић/РАС Србија

Ноћ за историју

Друго засједање АВНОЈ-а је одржано у ноћи између 29. и 30. новембра и завршено је у пет ујутру.

На том засједању одлучено је да се краљу Петру Другом Карађорђевићу и његовој породици забрани повратак у Југославију јер би то, као се наводи у одлуци, “могло довести до грађанског рата”.

АВНОЈ је проглашен врховним законодавним и извршним органом власти у, како су је тада дефинисали, Демократској федеративној Југославији. Основан је и Нацонални комитет народног ослобођења Југославије, као извршно тијело АВНОЈ-а.

Фото: Screenshot/Youtube

Демократска федеративна Југославија је дефинисана као заједница равноправних народа. Све ове одлуке креирали су Моша Пијаде и Едвард Кардељ, али их је на засједању предложио Тито. Свих 142 вијећника су једногласно гласали за њихово усвајање.

Рођен Маршал и култ личности

У Јајцу је 29. новембра 1943. утемељен још један стуб социјалистичке Југославије: култ Титове личности, или како је то касније дефинисано, “Титовог имена, лика и дјела”.

Тито је, једногласно наравно, изабран за првог предсједника Националног комитета ослобођења Југославије, који је уствари био привремена народна влада. У тој влади Тито је био и министар одбране, а у оружаним снагама врховни командант.

На Другом заједању АВНОЈ-а је установљен и чин маршала Југославије и та је титула додијељена Титу. Догодило се то на иницијативу вијећника Словенаца.

Парадоксално је да су се управо Словенци 1991. први отцијепили од СФРЈ и прогласили независност, чиме је, 11 година након смрти Маршала, почео крвави распад Титове Југославије. А Дан Републике, 29. новембар је послат у историју.

Ипак, југоносталгичари, љевичари, остарјели Титови пионири из цијеле бивше Југе, све тамо до Трста, још славе тај празник. Они се сваке године у суботу уочи Дана Републике окупе у Јајцу, обиђу Музеј АВНОЈ-а и играју козарачко коло.

Пише: Милкица Милојевић