У свијету се данас обиљежава Дан матерњег језика, с циљем да се укаже на значај матерњег језика, његовање језичке и културне различитости.

Унеско је 1999. године прогласио 21. фебруар Међународним даном матерњег језика, на приједлог Бангладеша.

Групи јужнословенских језика припадају језици Срба, Словенаца, Хрвата, Црногораца, Бошњака, Бугара, Македонаца и некадашњи старословенски језик.

За основу српског стандардног језика узет је штокавски дијалекат, који разликује два изговора: екавски и ијекавски.

Већи број Срба говори екавски, док се ијекавски говори на крајњем југозападу Србије, Хрватској, БиХ, Црној Гори.

Постоје покушаји, али без правог језичког утемељења, да се ијекавски изговор веже за језике Хрвата, Бошњака и Црногораца, објавио је РТС.

Српски културни реформатор, творац савремене српске азбуке, књижевног језика и правописа је Вук Стефановић Караџић, који је дао облик традиционалном писму у српском језику - ћирилици.

Ћирилица има 30 слова у азбучном редослиједу, поријеклом из црквенословенског, а у даљој перспективи из грчког језика.

У ћирилици је у потпуности спроведено Вуково начело: један глас - једно слово.

Фонолошки принцип није спроведен и у латиници, ту су за неке знакове употријебљене двословне комбинације.