Дан после Мале Госпојине, православна црква посветила је Јоакиму и Ани из Назарета, родитељима Пресвете Богородице. Иако празник није обиљежен црвеним словом, у народу су ови светитељи изузетно поштовани.

Јоаким и Ана су били имућни, али скромни и тихи људи који су много давали сиромасима и храму. Живјели су у браку педесет година, али без дјеце.

По тадашњем схватању, људи који нису имали дјецу били су велики грешници. Ипак, нису губили наду и вјеру, већ су се даноноћно молили за Божије чудо и дар.

На крају, од Бога и измолише чедо. Господ им је послао анђела небеског да им објави рођење “кћери Преблагословене којом ће се благословити сви народи на земљи и кроз коју ће доћи спасење свијету”.

Када је дошло вријеме, Ана је донијела на свијет Свету Дјеву Марију, мајку Исуса Христа. Јоаким је поживио 80, а Ана 79 година.

Овај дан, омиљен у нашем народу, неке породице славе као крсну славу, друге као завјетни дан.

Има више имена. Зову га Јаћимана, Јаћимовдан или Ћимијана, од народних имена Аћим и Ана.

У спомен на свете старце, данас би требало даривати некога ко има мање од нас, скромно, са смирењем и без гордости, као да дарујемо Христа, а не просјака, сматрајући онога коме се даје милостиња бољим од себе.